JUS standardizacija
16
a
STANDARDIZACIJA
STANDARDIZOVANJE KLINASTOG REMENJA I REMENICA SA KLINASTIM ŽZLJEBOVIMA
Preduzeće »Jugoslovenski kombinat gume i obuće«,- Borovo, predložilo je da se izrade jugoslovenski standardi za klinasto remenje, jer, u nedostatku tih standarda, potrošači poručuju remenje po raznim standardima stranih zemalja koji se među sobom razlikuju. Pored toga, porudžbine često sadrže netačne podatke, usled čega nastaju štete, a proizvodnja se poskupljuje. ;
Prihvatajući inicijativu »Jugoslovenskog kombinata gume i obuće«, Savezna komisija za standardizaciju smatra da treba što pre pristupiti izradi odgovarajućih standarda. A pošto je to pitanje koje mora interesovati mnoge proizvođače mašina i širok krug potrošača, potrebno je da se formira telo, koje će moći sa autoritetom da pretresa probleme koji će se pojaviti i da donosi načelne zaključke. Pri tome je potrebno, da se kompleksno reši ceo problem prenosa pomoću klinastog remenja. Problem je utoliko komplikovan, što se postojeći standardi evropskih zemalja međusobno razlikuju, a naročito se razlikuju standardi kontinentalnih zemalja od Britanskih standarda. Jedan komitet Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO/TC 41) bavi se iznalaženjem načina, da se ti razni nacionalni standardi usklade, odn. da se stvore jedinstvene međunarodne preporuke za standardizaciju klinastog remenja i odgovarajućih re-
menica. Prema dosadašnjem foku diskusije postoji verovatnoća, da će se te međunarodne preporuke znatno razlikovati od svih nacionalnih standarda, sudeći po predlozima Sekretarijata kome je povereno obrađivanje materije, kao·i po diskusiji na dosadašnjim sastancima Komiteta. Pored razlika u dimenziJama, postoje razlike u određivanju osnovnog para= metra: nazivne širine remena. y
Zbog izložene situacije potrebno je, da se prilikom donošenja jugoslovenskih standarda o Kklinastom remenju i odgovarajućim remenicama postupa s Velikom pažnjom. Zbog toga SKS smatra da treba, na osnovu čl. 5 Uredbe o organizaciji SKS, da formira stručnu potkomisiju, koja bi bila savetodavni organ SKS po svima pitanjima iz ove maferije. Obavešta-
vajući o tome sve zainteresovane, SKS poziva sva
preduzeća, privredne organizacije i ustanove koje žele da budu zastupljene u »Potkomisiji za Kklinasto remenje i remenice sa klinastim žljebovima«, da imena svojih pretstavnika prijave SKS najdalje do 15 avgusta 1953 god. Troškovi za rad pojedinih pretstavnika u stručnoj potkomisiji padaju na teret preduzeća koje ih delegira. Prijave slati na adresu: Savezna komisija za standardizaciju, Beograd, Admirala Geprata 16.
Iz Savezne komisije za standardizaciju
DE 621.951.45:389.6(049.3)
POVODOM DONOŠENJA STANDARDA
ZA SPIRALNE BURGIJE
U biltenu »Standardizacija« br. 11—12/51, u kratkom izlaganju anotirani su i objavljeni na javnu diskusiju predlozi standarda za spiralne burgije. Ovi su predlozi umnoženi i dostavljeni u celini na 176 adresa većih preduzeća i ustanova, za koje se smatralo da su zainteresovana i da mogu dati svoje mišljenje i dostaviti primedbe.
Predloge je izradila komisija u sledećem sastavu:
Referent ing. Živadin Simić, Direktor fabrike alata »Alat« — Trebinje; članovi komisije: Vanredni profesor TVŠ — Beograd, ing. Pavle Stanković, ing. Milorad Ristić, ing. Branko Đukić, ing. Živojin Milovanović, ing. Bora Milošević, tehn. Tomislav Kralj, tehn. Sava Stevanović i tehn. Vidan Nikolić; sekretar komisije ing. Eugen Lazarević. Predloge ovih standarda donela je komisija na već uobičajeni način (vidi bilten »Standardizacija« br. 7/52 i br. 8/52). Rad na izradi ovih predloga počeo je 1949 godine, a rok za dostavljanje primedaba bio! je 3 meseca, ali je taj rok produžen do 1 novembra 1952 godine, jer zainteresovani misu dostavljali svoje primedbe. ,
Ako se uzme vreme objavljivanja predloga standarda na diskusiju — februar ,1952 — i vreme uzimanja predloga za definitivnu obradu — april 1953 — tada se vidi da je diskusija trajala jednu godinu i dva meseca. Ako, pak, uzmemo u ocenu na koliko je adresa upućen celokupni materijal predloga (176) i od koliko je preduzeća i ustanova dobiveno primedaba ((8), proizilazi da je broj diskutanata bio vrlo mali. Ovde se može uzeti u obzir i činjenica, da izvestan broj preduzeća i ustanova nisu imali nikakvih primedaba, pa su smatrali da nema potrebe da potvrđuju svoju saglasnost kad se sa predlozima potpuno slažu.
Primedbe su dostavili:
1. Brodarski institut — Zagreb
2. Tehnička visoka škola — Mašinski fakultet Beograd |
3. »Zadrugar« fabrika poljoprivrednih mašina Zemun | ; \ ) ;
4. Željezara »Zenica« — Zenica
5. Glavna direkcija JŽ — Mašinsko odeljenje Beograd 6. Vojna pošta br. 5467-2% — Beograd 1. Preduzeće »Rade Končar« — Zagreb 8. »Jugoalat« fabrika alata — Novi Sad
Sa objavljenim predlozima standarda za spiralne burgije u celosti su se složili: Brodarski institut, Vojna pošta br. 5467–2, »Jugoalat« i »Rade Končar«. »Ra= de Končar« predložio je da se izradi standard za »Izmenljive vitke za Morze Konus« (Redukcione čaure). Predlog za ovaj standard uzeće se u izradu i na već uobičajen način biće anotiran i iznet na javnu diskusiju. Prispele primedbe osfalih diskutanata proučene su i prihvaćene ukoliko: su bile opravdane i obrazložene. A u daljem našem izlaganju navešćemo objašnjenja, obrazloženja i primedbe koje se odnose na pojedinačne standarde, ali pre toga daćemo nekoliko opštih napomena.
1) U smislu zaključaka sa prvog radnog sastanka komisije za izradu ovih predloga, referentu ing. Simiću stavljena je u zadatak izrada predloga standarda za burgije za metale, koje se najčešće upotrebljavaju. Prema tome, uzete su samo spiralne burgije, a izostavljene su prave, topovske i sl. burgije. Od spiralnih uzete su osnovne vrste, a specijalne (za bakar, lake metale, mermer itd.) su izostavljene. U ovu grupu standarda ušli su zabušivači, gde dolaze po srodnosti ı pogledu tehnološkog procesa Koji obavljaju. Slično se, uostalom, čini i u inostranim standardima.
2) Prilikom izrade kako predloga standarda, tako
i definitivnih standarda, korišćeni su inostrani standardi i to: GOST i OST — Sovjetski državni standardi DIN — Nemačke industriske norme ISA — Međunarodna organizacija za standardizaciju (Bilten 14, Komitet 29) UNI — Malijanske industriske norme PN — Poljske norme
“—_. _._ ————rrz.—.
feri raa
O OI
|