JUS standardizacija

m tj

STANDARDIZACIJA

OM 11

3) Kod izrade definitivnih standarda ukazala se u toku rada polreba za izmenom brojeva u oznaci

standarda u odnosu na brojeve predloga standarda.

Tehnička velika škola — Beograd, stavila je Dprimedbu, da »kod JUS K.D3.011 (Tehnički propisi za izradu i isporuku spiralnih burgija) — strana 2, kod materijala nije navedeno da se burgije izrađuju i sa navarenim pločicama od tvrdih metala«. Pod tačkom 1 napred navedenih napomena izneto je objašnjenje po ovom pitanju, sa dopunom, -da tvrdi metal čini posebnu kategoriju alata koja u ovoj grupi nije obuhvaćena, jer su telo i drška burgije od konstrukcionog čelika, a vrh burgije od pločica od tvrdih metala — vidia i Sl. :

U svakom slučaju, izrada ovih, kao i drugih specijalnih burgija, dolazi u obzir za kasnije izdanje. Dalje, da »Kod K.D3.063 naziv nije u saglasnosti sa K.D3.051 (sada — 050) slog 1.3 (upuštač-ubušivač)«. Ova primedba je opravdana, pa su naslovi u definitivnoj redakciji u potpunosti usklađeni.

Preduzeće »Zadrugar« — Zemun, dostavilo je sledeće primedbe: »K.D3.004 — U tablici prečnika spiralnih burgija nije predviđen = 34,95 iako treba za rupu za navoj M 39 reda 1. Za grube prolazne rupe za vijke = 36 predviđena je rupa = 40, a treba = 41, stim pre, što je takva. burgija i predviđena. Za vijke 11%” predviđene su iste prolazne rupe kao i za > 39, a trebalo bi po 1 mm manje. Za vijke S 178” predviđen je fini 1 prolaz = 50, što je previše trebalo bi = 494.

Na ovaj predlog standarda stavila je svoje Dprimedbe i Željezara »Zenica«: »Prečnici od 9 mm, pa dalje, nema međudimenzije 9,05; 31057 3,955 9,85; 8,455 3,55; 3,65; 8,75; 83,85; 8,95; io sve važi do = 10 mm. Nema svih dimenzija prema DIN—886, DIN 13 i 14 i DIN 11, kao i DIN 887 i DIN 398.«

Prilikom izrade predloga za ovaj standard, referentu je služio kao potstrek sovjetski standard GOST

885—41. Pri izboru prečnika vodilo se računa da u

standard ne uđu prečnici koji u našim uslovima ne bi našli stvarnu primenu, tj. da asortiman ne bude suviše širok i opterećen dimenzijama za koje mema izgleda da bi sigurno našle primenu u našoj metaloprerađivačkoj industriji. ,

'wU cilju izbora asortimana prečnika burgija izvršeno je upoređenje sa inostranim standardima, pa to upoređenje dajemo u donjoj tabeli.

Broj prečnika

Prečnik burgije ISA UHNI DIN GOST PN ___I ___ ___| _____ |__________ _od 03do 3 55 55 42. 55 Iznad 3do 10 84 108 66 | 84 Iznad 10 do 20 20 40 80 30 Iznad 20 ćo 50 30 88 140 50 47

Iznad 50 do

Početni | 0,3

0,3 | 0,3

Završni 100 100 80 | aio0 | 8,0

Kao što se iz tabele vidi, većina inostranih standarda ima početni prečnik 0,3 mm, koji smo i mi takođe usvojili, a završni prečnik usvojen je od 80 mm, što odgovara GOST 885—41. Engleska firma English steel Corporation Ltd. ne ide iznad = 6. DIN i ISA idu do = 100; međutim, smatramo da dimenzije iznad = 80 neće kod nas imati takvu primenu da bi ušle u standard normalnih dimenzija.

Iz tabele se vidi raznolikost između pojedinih inostranih standarda, a iz definitivnog standarda JUS K.D3.004, može se videti kako je izvršeno stupnjevanje prečnika,

Standard K.D3.004 pretrpio je prilikom definitivne redakcije izvesnu izmenu, utoliko, što su 2, 9 i 4 strana predloga izostavljena, a zadržana je samo prva strana sa izvesnim izmenama, tj. uneseni su ili izbačeni izvesni prečnici. Izostavljanie pomenutih strana iz ovog standarda nastupilo jie kao posledica postojanja sledećih jugoslovenskih standarda: Prečnici burgija za rupe sa metričkim 'navojem reda A, JUS M.B1.003 i Prečnici prolaznih rupa za vijke i slične delove, sa metričkim navojem svih redova, JUS M.B1.004. - |.

Međudimenzije prečnika od 8,05; 3,15; 3,95: bd. do = 10 upotrebljavaju se u specijalnim slučajevima i nema potrebe za standardizovanjem istih, jer bi se asortiman u. mnogom proširio. Što se, pak, tiče DIN 337, on je zastareo i zamenjen, a za naše potrebe i prilike najpovoljnije je rešenje prema ISA.

JUS K.D3.004 upotpunosti je usklađen sa sore navedenim standardima JUS M.B1.003 i — 004, kao i sa standardima za rascepke i zakovice.

Preduzeće »Zadrugar« — Zemun, predložilo je da se naziv »drška« zameni sa nazivom »usadnik«; »ušice« sa »povlakač« i »pomak« sa »posmak«. Ovaj predlog nije usvojen iz razloga što je termin »drška« već uveden Rod niza drugih alata i označuje uvek onaj deo alata za koji se hvata, bilo da je mašinsko ili ručno hvatanje. Termin »povlakač« već je Uupotrebljen za označavanje jednog samostalnog dela koji se upotrebljava napr. kod glodala, razvrtača i upuštača, koji stvamo ima funkciju da prenosi snagu ma alat. Ušica ima tu funkciju samo delimično. Pomak je pravilnije nego posmak, jer dolazi od reči pomicati.

Po pitanju terminologije dobijene su primedbe i od Glavne direkcije JŽ — Beograd koje navodimo »..d) U predlogu K.D3.051 (sada — 050) imamo »alat za zabušivanje«. On vuče za sobom izraze: »Zabušivač«, »ubušivač«, »zabušivanje« i »ubušivanje«. Ove izraze neizostavno treba zameniti«.

Nasuprot primedbama »Zadrugara, koji navodi tačno protivpredloge sa izvesnim obrazloženjem, drugovi iz JŽ kažu: »... Ove izraze treba neizostavno Zzameniti«, a sa kojim drugim izrazima, o tome ne 80vore ništa. ;

Na osnovu primedaba T'VŠ (koje smo napred naveli) izvršeno je usklađivanje termina u celoj grupi standarda za spiralne burgije.

Željezara »Zenica« dostavlja niz primedaba koje ćemo izneti prema pojedinačnim predlozima.

»24. Predlog br. 410 — JUS K.D3.0092 — red br. 2 spiralne burgije, u predlogu stoji > 2 do 80 mm, a standardi drugih zemalja propisuju od 1 do 40 mm. 'U rednom broju 3, u predlogu stoji prečnik od 6 do 80, a može da ide i od 2 do 100 mm. Kod rednog br. 4 ne rade se u standardima , 11: 19; 135.13;5 + 14,5:

Redni br. 3: Ovde je zadržan povobitni predlog od jo 9 do 30 mm, jer se radi stezanja praktično ne upotrebljavaju ili vrlo retko burgije sa većim prečnicima; obično se upotrebljavaju burgije do Lez 20.

Redni br. 3: Radi smanjenja asortimana — kako je gore navedeno — lzet je završni prečnik od'80 mm. Primena velikih burgija je vrlo retka i danas se upoirebljavaju jednostavniji i daleko jevtiniji alati, noževi i sl. Treba imati u vidu da danas jedan kilogram brzoreznog čelika stoji oko, 8.000 dinara, tako da se cena velikih burgija kreće od 30.000 do 50.000 dinara.

Redni br. 4: korigovano i popravljeno |Z 110 rac 14 kako stoji u standardu: Spiralne burgije sa koničnom ojačanom drškom, JUS K.D3.023.

»96. Predlog br. 416 — Sada JUS K.D3.090 — spiralne burgije kratke sa valjkastom drškom: važe primedbe kao pod tačkom 25. DIN 337«.

Obrazloženje na ove primedbe K.D3.004.

»921. Predlog br. 417 — Sada JUS K.D3.021 — Spiralne burgije duge sa valjkastom drškom: idu od = 1 do 40 mm (DIN 339)«. ,

»28. Predlog br. 418 — Sada JUS 'K.D3.022 — Spi:alne burgije sa konusnom drškom: prečnici obično idu

izneli smo pod