JUS standardizacija
18
od P do 100 mm (DIN 341); prečnici u mm celi su brojevi, a za colove dati su brojevi u decimalnim brojevima. Potrebno je otvoriti rubriku za colove«.
Za predloge br. 417 i 418 važi obrazloženje koje smo napred naveli kod predloga br. 410.
»29. Predlog br. 419 — Sada JUS K.D3.093 — Spiralne burgije sa konusnom ojačanom drškom: dimenzija nije }u standardu \=~ 14,5 mm, vidi DIN B46.« »Prečnik veličine 14,5 mm izostavljen je iz definitivnog standarda. i:
Kod predloga br. 416, 417, 418 i 419 obrazloženje se može proširiti sledećim: U pogledu glavnih dimenzija spiralnih burgija sa valjčastom drškom, ISA, DIN i GOST pokazuju kod nekih dimenzija neznatna otstupa– nja. UNI i PN se slažu: sa ISA. Mi smoise |u ovim predlozima koristili takođe sa merama koje daje ISA Komitet 29. Prečnik dugih burgija ide do = 30 uz ograničenja da se prečnici iznad = 920 izrađuju na poseban zahtev korisnika. Ovo se slaže sa UNI 450 i ide u prilog smanjenja asortimana. GOST se takođe ograničava na prečnik 20, (kod kratkih, međutim, ide na .Z 30) ISA, DIN i PN idu do „= 75. Smatramo da je u našem slučaju neekonomično paralelno postojanje dve vrste burgija, sa koničnom i valjčastom drškom, u području većih prečnika.
Spiralne burgije sa koničnom drškom — JUS K.D3.022, izrađene su na osnovu ISA — Bilten 14, DIN 345 i GOST 888—41. Osnovne dimenzije odgovaraju ISA. Smatramo da je za praktičnu upotrebu standarda korisno da se uvedu osnovne dimenzije za Morze-konus, a takođe i mere ls i la. Uzimajući u obzir ređu upotrebu Morze-konusa kod malih dimenzija, kao i njihovu laku lomljivost koja čini Morze-konus nedovoljno korišćenim, uzeli smo = 6 za počefni prečnik. Ovo je usvojeno i u GOST — 888 — 41.
wu pogledu spiralnih burgija sa koničnom ojačanom drškom .— JUS ,.K.D3.093, ovaj standard odgovara DIN-u 346, a glavne mere su kao i kod ostalih burgija, po ISA — Bilten 14.
»30. Predlog br. 4231 — Sada JUS M.A5.210 — 9211 i 2i2 — Središna gnezda: prečnici se ne slažu sa DIN 352 za di, i do, nema za du, kolika je dubina (t»)« (sada 1). Za ovu meru postoje i ugao i ulazni prečnik pomoću kojih se može odrediti i dubina 1.
U predlogu br. 421 dato je nekoliko tipova središnjih gnezda, koja ne služe samo za spiralne burgije, već i za sve ostale valjčaste alate kao i druge predmete valjčastog oblika, koji u procesu proizvodnje ili izrade zahtevaju središna gnezda. Radi toga ovaj predlog standarda je rasčlanjen na tri definitivna standarda, da bi se buduće standardizovanje specijalnih središnih gnezda moglo uvrstiti u ovu grupu, sa novim oznakama i brojevima. '
Dalje, da bi se mogli izraditi standardi za zabušivače bilo je potrebno prethodno izraditi predlog standarda za središna gnezda, kome inače ne bi bilo mesta u grupi alata.
Standardi JUS M.A5.210 — 211 i — 2192 odgovaraju DIN-u 832 — 43, 44 godina.
>
STANDARDIZACIJA
»831. Predlog br. 422 — Sada JUS K.D3.060 — Burgija — zabušivač: ne slažu se prečnici po DIN 331 kod koga ide d, od = 0,5 do 6 mm a ne do 12 mm.« Ova primedba je opravdana, pa obzirom da nema potrebe raditi specijalno zabušivače prečnika od 6 i 12 mm, jer za to mogu poslužiti normalne spiralne burgije, ove dve veličine nisu unete u definitivni standard. DIN 381 iz 1924 god. ima sledeći redosled prečnika: [0].5)5 0,75; 1; 1,5; 8; 9,5; 8; 4; 5 i 6 mm, međutim isti DIN iz 1945 god. ima drugi niz prečnika: 0;57 0,75; 315. Ovaj niz prečnika usvojen je za naš standard tako, da se JUS K.D3.060 podudara sa DIN 331—45. :
»932. Predlog br. 423 — Sada JUS K.D3.061 — zabušivači: Ne slažu se sa DIN 333 i DIN 390«. Ovaj standard usklađen je prema DIN 333—43.
Sa ovim bi bile iscrpljene primedbe dobivene od navedenih preduzeća i ustanova.
Prilikom rada pokazala se pofreba da se izmene izvesne oznake u crtežima i zaglavljima tabela, radi toga da bi se uskladile sa već izašlim standardima, što niukoliko nije izmenilo suštinu standarda.
Dalje, u predlogu br. 409, redni broj 4 promenjen je naziv »ožljebljeni deo« u nov naziv »telo«, jer više odgovara samom tom delu.
Isto tako, izvesni izrazi delimično su ili potpuno promenjeni ili ispravljeni kao naprimer:
— konusan u koničan,
— Valjkasti u valjčasti,
— skazaljka u kazaljka.
Izraz strugotina upotrebljen je kod objašnjenja alata koji daju sitne ofpatke (testere, turpije i sl.)
Izraz iver upotrebljen je kod objašnjenja alata koji daju krupne otpatke (burgije, glodala, noževi i sl).
Žljeb u žleb itd.
Pored ovih standarda koji su objavljeni u grupi spiralnih burgija, ovom prilikom izdaju se i dole navedeni standardi, a iz razloga što sadrže elemente koji su potrebni pri proizvodnji spiralnih burgija. Ovi standardi objavljeni šu ma javnu dispusiju sa grupom alata, a primedaba na iste nije bilo. Ti su standardi:
— Dodatak za ogorevanje za alate sa navarenom arškom, JUS C.T3.100 (odgovara DIN-u 881—47).
— Četvrtke za alate. JUS K.A92.001 (odgovara DIiN-u 10—48). _
— Oblasti primene raznog alata, JUS K.A2.013 (od govara DIN-u 1836—51).
— Konične drške za alate, JUS K.D0.011 (odgovara DIN-u 298/1—43).
— Prelaz od vrata ka dršci kod alata, JUS K.D0.012 (odgovara DIN-u 232—43).
— Unutrašnji konusi za mašine alatke, JUS M.G0.051 (odgovara DIN-u 298/5—453).
Od objavljenih predloSa nije izrađen definitivni standard: Tehnički propisi za izradu i isporuku spiral-
nih burgija, JUS K.D3.010 — iz razloga što još nije rešeno pitanje standardizovanja čelika. Tehničar
Vidan Nikolić
·BE 16/77/7371 762,01
PREDLOG. STANDARDA ZA ODREĐIVANJE KOLIČINE VUNSKOG. VLAKNA U ISPORUCI SIROVE ILI DELIMICNO OPRANE VUNE
U ovom broju našeg biltena iznosimo u celosti predlog standarda za određivanje količine vunskog vlakna u isporuci sirove ili delimično oprane wune. "o činimo da bi sa tim predlogom upoznali sve zain\eresovane radi diskusije i davanja primedaba.
Obzirom na veliki privredni značaj ovog standarda i potrebe da se po ovom pitanju donesu načelne odluke, SKS je donela rešenje (br. 312 od 27. II. 1953) da prva redakcija ovog predloga (koju je izradio odgovarajući stručni sekretar SKS) prođe kroz disku-
siju jednog šireg foruma, pre nego što standarda bude objavljen. |
Kako NRS ima najrazvijeniju industriju vune, bilo je uputno da u diskusiji učestvuju sledeći stručnjaci: |
Dr. Dragiša Nikolić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, Beograd,
Ing. Miodrag Nikolić, pretstavnik preduzeća »Centrotekstil«, Beograd,
Ing. Srđa Đokić, pretstavnik preduzeća »Koteks«, Beograd, -
VOLUSI AI
jer 9 e
\
i ii 5 i |I ji k