JUS standardizacija

STANDAODI7A(IJA

DK 389.6

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU = ŠEOGRAD

Godina 19514

Januar

Broj 1

DK 389.6 (497.1)

DA Li ZNATE DOVOLJNO D STANDARDIZACIJI U NAŠOJ ZEMLJI

O standardizaciji u našoj zemlji još uvek se zna vrlo malo i vrlo nepotpuno. Nije redak slučaj da ljudi, aktivni u privredi, koji vode važne tehničke poslove, imaju sasvim nejasnu pretstavu o tome na koji način kod nas nastaju standardi, od kada se radi na tome, šta je dosada urađeno, ko učestvuje i ko treba da učestvuje u izradi standarda. Tu se uglavnom sreću dve krajnosti u shvatanjima: ili se smatra da standarde treba da izradi i propiše jedan mali službenički aparat po nekom kratkom postupku, naprimer na taj način, što bi se preveli na naš jezik i ozakonili standardi neke velike industriske zemlje (recimo DIN), ili se pak smatra da standarde treba da radi bezbroj komisija ili sličnih tela u nekoj glomaznoj orgamizaciji, rasturenoj po svima republikama, slabo ili nikako povezanih nekom centralnom organizacijom. I jedan i drugi put bio bi pogrešan i načelno suprotan ciljevima standardizacije. :

Istorijat

Rad na standardizaciji je kod nas, uopšte uzev, skoTOE porekla. Bilo je pre rata, od 1936 godine na ovamo. izvesnih pokušaja stvaranja standarda, u okviru pojedinih ministarstava. Tadašnje Ministarstvo građevina je naprimer izdalo izvesne norme; druga ministarstva su izdavala norme ili tehničke propise u svome delokrugu. Međutim, prvi pokušaj stvaranja jedne organizacije koja bi pripremala standarde za opšte potrebe cele zemlje učinjen je tek 1939 godine obrazovanjem Jugoslovenskog nacionalnog komiteta za normalizaciju. Do izbijanja rata rešavana su uglavnom organizacionometfodološka pitanja, a konkretan rad na standardima obuhvatio je samo izradu izvesnog broja predloga. Za vreme rata postojao je u Beogradu Komitet za normalizaciju, koji nije izdao nijednu normu, a u Zagrebu Hrvatski komitet za normalizaciju, koji je izdao izvestan broj »hrvatskih normi«, uglavnom kopiju nemačkih normi.

Prema tome, može se reći da standardizacija sve do oslobođenja praktično nije postojala u našoj zemlji. Posle oslobođenja odmah je uočen značaj standardizacije te je već 1945 godine formiran jedan privremeni odbor za standardizaciju koji je počeo sa prvim pripremama. (izrada nacrta uredbe i pravilnika), a 25. IX. 1946 godine doneta je prva Uredba o standardizaciji.

Međutim, prve posleratne godine burnog razvoja i traženja novih puteva i brzih rešenja na svima Dpoljima privrednog života nisu bile pogodne za takav dugoročan posao kao što je standardizacija. Zbog toga se desilo, da još pre nego što je nova uredba sprovedena u život i ma šta praktično učinjeno na donošenju standarda — U saveznom merilu — ona je prestala da važi i zamenjena je Uredbom o određivanju i kontroli kvaliteta od 29. V. 1948 godine. Samim ftim izgubile su svoju zakonsku podlogu i uredbe NR. Hrvatske i NR Slovenije o osnivanju republičkih komisija za

574 NDARDIZA CIJA Godina 1954

Br. IT

standardizaciju, koje su donete u januara 1947 god. Nova uredba predviđa izdavanje propisa za kvalitet za razne proizvode, dok o standardima ne govori ništa. Radi potpunosti treba primetiti, da je Komisija za standardizaciju NR Hrvatske pripremila znatan broj predloga standarda, ali taj rad nije mogao biti iskorišćen, jer Savezna komisija za standardizaciju nikad nije oformljena na onaj način koji je bio potrepan, da se od predloga dođe do konačnih standarda.

Nepune dve godine kasnije, 21. I. 1950 godine, doneta je nova uredba pod nazivom »Uredba o tehničkim standardima«. Zatim, 4. IV: 1951 godine, doneta je Uredba o jugoslovenskim standardima, saveznim Dpropisima kvaliteta proizvoda i proizvođačkim specifikacijama, kojom su ukinute obe prethodne uredbe. Najzad, 20. V. 1953 godine, doneta je Uredba o organizaciji i radu Savezne komisije za standardizaciju, kojom je propisana nova organizaciona forma organa kome je poverena odgovornost za poslove iz oblasti standardizacije. Činjenica, da su za nepunih pet godina, od 1946 do 1951, donete četiri uredbe koje regulišu materiju standardizacije, potvrđuje značaj koji je tom poslu pridavan, ali je to ujedno i spoljna manifestacija onoga lutanja kroz koje je rad na standardizaciji prolazio u tom. vremenu, tražeći najprikladnije i najefikasnije organizacione forme. To još bolje potvrđuje činjenica, da je u celom tom vremenu doneto svega nekoliko standarda i saveznih propisa kvaliteta, koji se mogu na prste izbrojati, pored izvesnog broja takvih propisa republičkog značaja.

Ipak, još u tom vremenu traženja konačne organizacione forme otpočeo je i stvaran rad na standardizaciji u obimu, koji više ne pretstavlja pojedinačne pokušaje, nego znači ozbiljno zahvatanje zadatka. U drugoj polovini 1949 godine formiran je veliki broj komisija stručnjaka u celoj zemlji, kojima je poverena izrada predloga standarda za mnoge proizvode iz raznih privrednih grana. Inicijativu za taj rad dala je tadašnja Savezna uprava za unapređenje proizvodnje, kojoj je bila poverena briga za standardizaciju, jer nikakvog posebnog organa za standardizaciju tada nije bilo, a tek je bila u pripremi nova uredba (doneta u januaru 1950 godine) koja je ustvari trebalo da da zakonsku podlogu celom tom radu.

Prema tome, može se smatrati da stvaran rad na standardizaciji u ozbiljnom merilu traje u našoj zemlji nešto preko četiri godine, jer sav raniji rad (do septembra 1949 godine) pretstavlja ili pripremu ili delimične pokušaje. Ovo treba imati u vidu, kada se cene rezultati dosadašnjeg rada i stvaraju zaključci o budućem radu. :

Komisije, zadužene izradom predloga standarda, shvatile su ozbiljno svoj zadatak, tako da su se polovinom 1950 god. pojavili prvi predlozi standarda, rađeni u tom periodu, a do kraja iste godine broj gotovih predloga standarda bio je već vrlo veliki. No, od pred-

Strana 1—18 Beograd