JUS standardizacija

GOO PERI O Ra: E

OTRNDADDI7A(I,

KD83898.6

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU = BEOGRAD

Godina 1954

Februar

Broj 2

DK 621.9.025:389.6(049.3)

OBJAŠNJENJE UZ STANDARDE ZA MASINSKE NOŽEVE

Savezna komisija za standardizaciju anotirala je i stavila na javnu diskusiju u svom biltenu »Standardizacija« br. 11—12/51 predloge standarda za mašinske noževe. Ovi su predlozi umnoženi i u celini dostavljeni ma 176 adresa većih preduzeća i ustanova, za koje se smatralo da su zainteresovane i da mogu dati svoje mišljenje i dostaviti primedbe.

Predloge je izradila komisija u sledećem sastavu: referent ing. Milorad Ristić; članovi komisije: vanredni profesor TVŠ-Beograd Dr. ing. Pavle Stanković, ing. Živadin Simić, direktor fabrike alata »Alat« Trebinje; ing. Živojin Milovanović, ing. Bora Milošević, ing. Branko Đukić, tehn. Tomislav Kralj, tehn. Sava Stevanović i tehn. Vidan Nikolić; sekretar komisije bio je ing. Eugen Lazarević. Predloge ovih standarda objavila je SKS na već uobičajeni način (vidi bilten „Standardizacija” br. 1/55 i 8/52). Rad na izradi ovih predloga počeo je 1949 god., a rok za dostavljanje primedaba bio je 3 meseca, ali, taj je rok produžen do 1 novembra 1952 jer zainteresovani nisu dostavljali svoje primedbe.

Ako se uzme u obzir vreme objavljivanja predioga standarda na diskusiju — februar 1952 god. — i vreme uzimanja predloga za definitivnu obradu novembar 1953 god., tada se vidi da je diskusija traiala jednu godinu i osam meseci. Ako' pak uzmemo u ocenu na koliko je adresa upućen celokupni materijal predloga (176) i od koliko je preduzeća i ustanova dobiveno primedaba (6), proizilazi da je za ovu vrstu alata broj diskutanata bio vrlo mali. Ovde se može uzeti u obzir i činjenica, da izvestan broj preduzeća i ustanova nisu imali nikakvih primedaba, pa su smafrali da nema potrebe da potvrđuju svoju saglasnost kad se sa predlozima potpuno slažu.

Primedbe i saglasnost dostavili su sledeća preduzeća i ustanove, koje u celini iznosimo:

1.) Vojna pošta br. 5467-2, Beograd — nema Pprimedaba i slaže se sa predlozima.

2.) Brodarski institut, Zagreb — nema primedaba.

3.) Glavna direkcija JŽ — Mašinsko odeljenje Beograd: „b) U predlogu K. CI. 001, redni broj 29, izraz »bušeni nož« ili u sledećem predlogu pod

rednim brojem 7 »bični nož« verovatno su greške.«

4.) Preduzeće »Rade Končar« — Zagreb:

i »6. Uz prijedloge standarda za mašinske noževe frebao je biti poslan i prijedlog JUS K. CI. 005 »Tehnički propisi za izradu i isporuku«, za koji smatramo da bi trebao da izađe zajedno sa ostalim prijedlozima za mašinske noževe, kao što je to učinjeno kod glodala, gdje je prijedlog »Tehnički propisi za izradu i isporuku glodala (JUS K.D2. 011) dostavljen zajedno sa ostalim prijedlozima za glodala. Takođe, manjka prijedlog „Pločica iz tvrdog metala za mašinske noževe”,

STANDZRDIZACIJA

Godina 1954 Bre. 9 Strama 19—460

5.) Tehnička visoka škola — Mašinski fakultet Beograd: Š

»Kod K. CILI. 001, str. 2 tač. 10, treba izmeniti definiciju glavnog sečiva s obzirom na nož za usecanje (tač. 21), na prvi završni nož (tač. 25) — kao i s obzirom na nož sa radiusom.

Kod K. CL 002, strana 1, tačka 1, predlažemo da se uvede još i pojam noža za spoljnu obradu (spoljni nož) kao što je uveden i pojam unutrašnjeg noža.

Takođe da se umesto završne obrade uvede pojam fine obrade, kao što je uveden i pojam grube obrade.

Kod K. CL 004 umesto »oznake« GB da se upotrebi oznaka GMe, a, mesto izraza »otpornost na kidamje« ili »čvrstoća na kidanje« da se upotrebi »jačina: na kidanje« jer su ovi izrazi, odnosno oznaka, kod nas već uvedeni i odomaćeni.«

6) Željezara »Zenica« — Zenica:

»2. Predlog br. 361 — mašinski noževi: red. br. 29, mesto bušeni nož treba da stoji brušeni nož;

3. Predlog br. 362 — mašinski noževi: red. br. 7, mesto bični nož treba da stoji bočni nož;

4. Predlog br. 363 — mašinski noževi: profil = 30 mm nije stavljen u tablici a = 32 mm koji služi većinom za revolvere strugove unesen je. Pored toga nema => 4 mm, kvadrat 4 mm a poirebno je i to umeti u tablice. Kod, pravougaonoS preseka uobičajen je odnos 1:1,5, 1:2. Po ostalim standardima su 20.30, 30.50, 40.60 itd. Odnosi 1:3 i 1:4 nisu uobičajemi (DIN 770);

5. Predlog br. 364 — mašinski noževi: preporučene veličine uglova noža ne slažu se sa standardima drugih industriskih zemalja.

U predlogu stoji Preporučujemo uglove

10% 50% 30" 10% 40% 400 8 IT, 25 8 55 21 8 67 i|i5, 8 68 14 8 72 10 8 714 8 6 19 5 6 84 0 6. Predlog br. 365 — pravi 'nož za grubu obradu:

U predlogu uglovi 8% 67", 15", 450, 90? a preporučujemo 8", 68" 14% 45" 100” do 110" Potrebno je umeti dimenziju 30 mm.

1. Predlog: br. 366 — krivi nož za grubu obradu: Važi primedba kao pod tačkom 6.

8. Predlog br. 368 — pravi nož za završnu obradu: Važi primedba kao pod tačkom 6.

9. Predlog br. 369 — krivi nož za završnu obradu: Važi primedba kao pod tačkom. 6.

10. Predlog br. 370 — unutrašnji nož za završnu obradu: Treba: da stoji nož za unutrašnju završnu obradu, ostalo važi kao pod tačkom 5.

11. Predlog br. 371 — bočni nož: Važi primedba kao pod tačkom 6.