JUS standardizacija

20

12. Predlog br. 372 — pravi nož za usecanje: Uglovi 6%, 79" 50" po DIN 4961 su 89% 82", 00%.

13. Predlog br. 373 — savijeni mož za usecanje: Važi primedba kao pod tačkom 12.

14. Predlog br. 374 — krivi nož za usecanje: Važi primedba kao pod tačkom 12. 15. Predlog br. 375 — unutrašnji nož za usecanje:

Treba da stoji nož za unutrašnje usecanje; uglovi 8% 70% 10" treba promeniti u 15", 75", 0"; potrebno je uneti dimenziju 30 mm.

16. Predlog br. 376 — pravi šiljasti nož: Stoje uglovi 8% 67% 15", a treba 80, 680, i4o; treba uneti dimenziju profila 30 mm.

17. Predlog br. 377 — savijeni šiljasti nož: Važi primedba kao pod tačkom 16.

18. Predlog br. 379 — pravi završni nož: Važi primedba kao pod tačkom 16.

19. Predlog br. 380 — savijeni završni nož: Važi primedba kao pod tačkom 16. 20. Predlog br. 381 — nož za otsecanje:

Važi primedba kao pod tačkom 16.

91. Predlozi koji nisu ušli u standard za mašinske nmoževe, a potrebno je da se izrade i u crtežima:

I Alati komad za obradu

A Kretanje između noža i komada za obradu B Glavne ravni i

C Sile kod struganja (sečenja)

D Površine kod komada za obradu.

Pored foga u predlozima standarda nema mašinskih noževa za obradu zavojnica. U predlozima nema reznih pločica od tvrdog metala za mašinske nožeVe, što je veoma važno.«

TPabrika za izradu alata »Jugoalat«•« — Novi Sad, iako posebno zainteresovana kao proizvođač obećala ie dostaviti svoje primedbe, što do dana uzimania u izradu definitivnih standanda mije učinila. DIT Jugoslavije nije dostavilo svoje primedbe, iako je posebnim „aktom izjavilo spremnost, da će primedbe dostaviti o roku.

Sve gore navedene primedbe uzete su u razmatranje, proučene i prihvaćene, ukoliko su bile opravdane. U daliem izlaganju navešćemo objašnjenja i obrazloženja koja se odnose na dobivene primedbe, ali pre toga daćemo nekoliko opštih napomena.

1. U smislu zaključaka sa prvog radnog sastanka komisije za izradu ovih predloga referentu je stavljena u zadatak izrada predloga standarda za mašinske noževe koji se najčešće upotrebljavaju.

2. Prilikom izrade kako predloga standarda, tako i definitivnih standarda, korišćeni su standardi drugih zemalja (francuski, švajcarski, nemački. sovjetski) kao i podaci iz literature, ali se izabrati parametri ne DpOklapaju u potpunosti ni sa jednim od korišćenih stranih standarda.

3. Kod izrade definitivnih standarda ukazala se u toku rada potreba za izmenom brojeva u oznaci standarda u odnosu na predloge standarda.

4. U pogledu tehničke redakcije izvršene su izmene izvesnih oznaka dimenzija, što, ustvari, pretstavlja ispravku propuštenih grešaka pri izradi predloga standarda. ,

5. Kod označavanja levog ili desnog noža, običnog ili zavarenog kod svih pojedinačnih standarda noževa, broj 100 ili 200 zamenjen je sa 1 ili 2, radi skraćenja oznake. Ovde ne može doći do zabune iz razlosa, što svaki nož u svojoj oznaci obavezno sadrži i oznaku odgovarajućeg JUS-a.

6. Analizirajući standarde navedenih drugih zemalja, u pogledu dužine noževa, uža komisija je odlučila da u našim standardima uzmemo kao najveću dužinu 400 mm. Tako su iz predloga standarda izbačene dužine od 500 i 600 mm, tj. dužine noževa koje se ređe upotrebljavaju i obično zamenjuju držačem noža.

STANDARDIZACIJA

71. Svi nazivi pojedinačnih standarda noževa usklađeni su prema standardu: Mašinski noževi — Definicije i oznake pojmova, JUS K.CI. 001.

; 8. U predlozima standarda naslovi su davani u jednini; analogno ostalim izdatim standardima, kod definitivnih standarda naslovi su dati u množini.

: Obzirom da su pojedine primedbe istovetno upućene od dva ili tri diskutanta, to će se u daljem izlaganju, uglavnom bazirati ne na diskutantu koji je uputio primedbe, već na materiji. {

Načelno, sve primedbe na ftekstuelne greške, nastale kucanjem predloga, usvojene su i pri definitivnoj redakciji ispravljene.

· Što se pak tiče predloga standarda »Tehnički propisi za izradu i isporuku mašinskih noževa« — JUS K. CI. 005, nije izrađen iz razloga, što još nije rešeno pitanje standardizovanja čelika. Dalje, izrađeni su predlozi za: rezne pločice i objavljemi u ovom. broju biltena »Standardizacija« i to:

1) Oznake alata od tvrdih metala, JUS K. A9.020

2) Rezne pločice od brzoreznog čelika, JUS K.C1.100

3) Rezne pločice od tvrdog metala, za plitki rez, JUS K.C1.150 i

4) Rezne pločice od tvrdog metala, za srednji i duboki rez, JUS K.C1.151.

Na osnovu primedbe TVŠ na tačku 10 predloga standarda JUS K.C1.001, definicija za glavno sečivo je izmenjena i glasi:

»Sečivo koje je okrenuto pravcu bočnog pomeranja

noža ili materijala, izuzimajući čeoni nož, kod

koga se glavno sečivo nalazi na čelu glave«.

Predlog da se uvede pojam »spoljnog noža« nije usvojen jer ne postoji pojam »unutrašnjeg noža« (vidi JUS K.C1.001).

U nazivima pojedinih standarda reč »završna obrada«, zamenjeno je sa »fina obrada« što je u skladu i odgovara »gruboj obradi«.

Pored dopune predloga stanđarda JUS K.C1.O01 koja je objavljena u biltenu br. 1/54 naknadno je unesena i definicija za »obični nož« koja slasi:

»Nož, kod koga su glava i telo izrađeni iz jednog

komada od alatnog čelika«.

'uU vezi primedbe na K.C1.004, usvojena je oznaka B6m·i »Cvrstoća na kidanje kg/mm”«; ovaj pojam nije još dobio svoju) konačnu redakciju, ali je u, SKS usvojen i upotrebljava se do definitivnog rešenja.

Dalje izlaganje odnosi se na primedbe koje je uputila željezara Zenica.

Predlog br. 363: kao što se vidi primedbe su proizašle na osnovi DIN 770, 2-sSo prošireno izdanje od jula 1995 godine. Međutim, 3-će izdanje od novembra 1949 godine predviđa odnose 1:1,6, 1:23 i 1:4. Ovi odnosi sadrže se u JUS K.C1.003. Navedeni DIN iz 1942 godine ne sadrži nazivnu dimenziju profila 30 mm, i sasvim je opravdano izostavljanje ove dimenzije, obzirom na postojanje profila od 35 mm s jedne strane, i s druge strane, radi smanjenja nepotrebnog asortimana. Okrugli, i kvadratni profil od: 4 mm uneti, su u definitivni standard.

Predlog br. 364: preporučene veličine uglova noža JUS K.C1.004. Kod ove primedbe uglavnom se podvlači da se: »... uglovi noža ne slažu sa standardima drugih industriskih zemalja« i kao što se vidi napred, daje se upoređenje između DIN-a i predloga JUS-a. Smatrajući ovo pitanje kao vrlo važno, obrazovana je komisija stručnjaka sa zadatkom da ovaj problem reši najcelishodnije. Komisiju su sačinjavali sledeći stručnjaci:

Dr. ing. Pavle Stanković, vanredni profesor TVŠ — Beograd,

Ing. Milorad Ristić, (kao referent),

___Viši ind. tehn. Sava Stevanović, službenik Industrije motora — Rakovica,

Viši ind. tehn. Vidan Nikolić, stručni sekretar SKS.