JUS standardizacija
M iv
OTANDARDI/A(I,
BILTEN SAVEZNE MKOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU — BEOGRAD i
Godina 1954
Maj :
Broj
==
STANDARDI ZA DRVEMU AMBALAŽU
Iz grupe standarda »drvena ambalaža« doneseno. je rešenje za 20 standarda drvene ambalaže za! voće || DOvrće, čije sul odredbe, stupile| na) snagu 1 maja 1954 godine. Donošenjem ovih standarda rešem je vrlo aktuelan, problem iz grame poljoprivrede u cilju! unapređenja voćarstva i povrtarstva, jer dosadanja: ambalaža, a naročito ambalaža za eksport voća! ij povrća, usled svoje raznolikosti, slabog kvaliteta i loše izrade pričinjavala je narodnoj privredi znatne materijalne štete.
Za donošenjem ovih standarda oseća! se potreba već duže vremena. Prvi standardni propisil za, drvenu. ambalažu datiraju! iz 1932, godine, kada su doneseni od strane Zavoda! za umapređenje spoljne trgovine i, kad su obuhvatali samo pakovamje, sveže šljiva i svežeS grožđa. Tek 1938 godine donesena je Uredba o. kontroli voća! i voćnih prerađevima, namenjena| izvozu, U kojoj su bili predviđeni, pored propisa! kvalitetai još ij tipovi drvene i ostale ambalaže za, sve ostale, vrste! voćal i voćnih prerađevina. Posle oslobođenja, 1946 godine, pomenuta uredba! je izmenjena, a, 1948. godine i) ukinuta; mesto, nje donesenal su. dva, nova) pravilnika, i to jedam o kontroli svežeg voća, a, drugi: o kontroli voćnih i povrtarskih. prerađevina· U. toj uredbi kao i pravilnicima, ostali, suu skoro svi tipovi drveme ambalaže za sveže voće i povrće, koji su, pre rata, bili predviđeni za) pakovanje i izvoz ovih: proizvoda. |
'U 1947 godini, a) na, osnovu) tadanjih: potreba, izrađem je od strane Komisije za. standardizaciju. NR Hrvat_ ske predlog za stamdardizaciju\ kvaliteta i pakovanja za sveže voće. Ovi predlozi standarda nisu: se mogli ozakoniti radi reorganizovanjaj državne uprave.
U periodu od 1947 do 1954 po, traženju inostranih: kupaca, kao i po željama kupaca domaćeg tržišta, uvedeno je nekoliko tipova ambalaže, iako ti tipovi nisu bili stamdardizovami.j
Iz napred iznetog istorijata o donošenju standarda predmetne ambalaže može se zaključiti, da su u periodu od 7 godina, t.j. od) 1947 godine do. danas svi glavni tipovi drveme ambalaže bili u. dugoj, upotrebi, da, su. temeljno isprobanil ul našoj zemlji i inostranstvu, i da su se za! to vreme mogle upoznati, njihove dobre il loše
strame, što je korisno. poslužilo: pri izradi novih propisa za: ambalažu. -
Ambalaža. je vrlo važam, faktor u trgovini, i od njegovog rešenja uveliko) zavisi plasmam; robe) | nivo cena: koji se postiže kako na inostranim, tako i na domaćem tržištu, pal se s pravomi može reći — robu prodaje ambalaža, jer se|i za, odličnu! robu u slaboj ambalaži postiže niža, cena, nego za nešto| kvalitetno slabiju robu u boljoj ambalaži.
Ambalaža mora, biti ne samo celishodna, nego i ukusna. Pošto, se robaj prodaje bruto za) neto, ekonomičnosii je prvi uslovi za dobru ambalažu, pai zatoi ambalaža i roba treba da stoje međusobno u zdravom ekonomskom odnosu. Ambalaža u svakom pogledu treba da zadovoljavaj želje kupaca, prema. mogućno= stima proizvodnje, kako po spoljnjem. izgledu, tako i po težini, tj. da se kreće oko, 107% sadržaja. Dakle, ambalaža, treba da bude estetična i jeftina. Osim toga, dobra! ambalaža! mora da zadovoljava uslove obeZzbeđenja pri transportu, tj. da je dovoljno čvrsta, da se ne raspada usledi tereta. koji se nalazi u njoj i iznad nje u vagonu i dal pri manipulaciji na stanicama) ostane kakd je složena, a sve u cilju! očuvanja. robe od oštećenja. : i | , }
Vodeći računa o sađanjim, zahtevima! kako inostranog, tako i domaćeg tržišta, kao i o, izgledu i kvaliteto ambalaže konkurentnih zemalja izvoznica voća i povrća s jedne strane, i navednim odlikama. dobre ambalaže kao il uvedenim. tipovima. amibalaže po, željama kupca s druge strane, a, imajući pri tom u vidu ekonomičnost i stamje šumskog fonda, Savezna, ko=misija. za stamdardizaciju domela je predmetne standarde za drvenu ambalažu za voće i povrće.
Sva nova proizvodnja drveme ambalaže mora. dai se prilagodi propisima! ovih: standarda: ođ. dana stupanja na snagu, dok. se sva dosadi proizvedenal amibalaža, koja se nalazi na zalihama bilo proizvođačkih, bilo potrošačkih preduzeća, u cilju njenog konačnog iskorišćenja može upotrebljavati, do 31, decembraj 1954: godine.
Ing. D. Ćivša
PRVI JUGOSLOVENSKI STANDARDI IZ OBLASTI PRERADE NAFTE — |
Posle objavljivanja i stavljanja na javnu diskusiju osnovnih predloga! jugoslovenskih standarda, za jedam ogramičem broj proizvoda prerade| nafte (biltem »Standardizacija4 br. 2/53 i br. 5/53), kojim je, uglavnom, obuhvaćena! grupa majvažnijih i najviše, upotrebljavamih produkata! tečnih. goriva, i specijalnih) benzina, Saveznal komisija, za standardizaciju primila je/ prigovore ih primedbe na pomenute predloge uglavnomj od svih zainteresovanih po ovom pitanju — glavnih. proizvođača! i najvećih potrošača, distributivnih! preduzeća, i specijalizovanih stručnih, i naučnih. ustanova, JNA: i JRM-e.
Na osnovu analize primljenih primedaba, realnih mogućnosti proizvodmje i upotrebe, kao i na osnovu
STAMDARDIZACIJA
Godina 1954 Br.
brojnih analitičkih podataka naših. i inostranih proizVoda naftinih derivata, koji. sul bili na, raspoloženju za vrema rada na, definitivnoj redakciji teksta predloga, pa sledstveno upoređivanjem predloga: jugoslovenskih standarda sa naiconalnim: standardima, drugih: zemalja u kojima je industrija nafte vrlo razvijena i studijom stručne literature iz oblasti proizvodnje i: prerade načte, izvršene su izvesne izmene u! pomenutim predlozima Pri tome se nastojalo da se optimalno zadovolje zahtevi, postavljeni bilo od strane proizvođača, bilo od strane potrošača, a istovremeno je vođemo računa i o tome da se kvalitet svakog: pojeđinog: proizvoda održi na potrebnoj visini-
65 Strana 79—10% "Beograd.