JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

; Pomata; je činjenica da, načtal i njeni mnogobrojni · derivati imaju ogromam, gotovo presudam:; uticaj na tem” + po razvitka motorizacije i industrijalizacije, pa time i „na celokupni privredni život svake zemlje. Bez naftimih derivata nema savremene privrede, ali alko se od-

_ · govarajući kvalitetni naftini proizvodi ne primenjuju

pravilno, privreda trpi ogromnu štetu. Prema tome, potpuno je opravdano interesovanje za oblik, sadržinu i potpumost jugoslovemskih. standarda. za proizvode prerade nafte, ne samo| odi strane industrije nafte, nego u znatno većoj meri! od, strane skoro svih grana privrede, koje preko. tih standarda. očekuju rešemje svojih problema vezamih) za, ovu materiju.

Asortiman naftinih proizvoda, na domaćem +tržištu je nepotpun, a i kvalitet ne zadovoljava: u. svima slučajevima. Činjenica: je, daj jel bliže poznavanje osobina i karakteristika svih: proizvoda nafte damas veomal slabo i nepotpuno. Metode ispitivamja: nisu svuda uvedene i utvrđene, a pojmovi o vrednosti i mačaju pojedinih fizičko-hemiskih konstanata, koje u izvesnoj meri karakterišu kvalitet jednog određenog. proizvoda, kao i pojmovi o:upotrebljivosti datog proizvoda. uopšte, nisu kodi nas dovoljno prečišćeni' i objašnjeni. Posledica ovakve situacije, u: velikom 'broju slučajeva u praksi, jeste nepravilna i neracionalna primenai naftinih. derivata sal velikim materijalnim. štetama.

Ovo stanje ističemo na ovom mestu iz razloga, što smatramo da, jugoslovenski standardi za naftime derivate treba da doprinesu sređivanju: ovog stanja na polju primene naftinih proizvoda i uopšte prometa u našoj zemilji. i :

Jugoslovenski standardi za proizvode preradje nafte, koji su doneseni u skladu sa postojećim mogućnostima proizvodnje i potrebama: potrošnje, jednoznačno definišu osnovne pojmove zali jedan određeni. proizvod, propisuju, najneophodniji asortimam majmasovnijih artikala na unutrašnjem tržištu, utvrđuju kvaliteme karakteristike i daju osnovna, tumačenja. značaja i vrednosti elementarmmih konstanti. Pored toga, jugoslovenski standardi, daju osnovna i jasno definisama: uputstva Za pravilnu primemu svakog naftinog: proizvoda posebno. :

Ozakonjeni jugoslovenski standardi za proizvode prerade nafte pretstavljaju, prema našem gledištu, instrument za racionalno rešavamje, doduše, samo' jednim delom: veoma važne i obimne problematike koju

smo ovde izneli u kratkim, crtama i to, ne samo sa stanovišta sadašnjih tehnoloških mogućnosti ili komercijalnih tendemcija rafinerija! već, posmatrano iz dublje perspektive, i sa stamovišta stvarnih potreba. u naftinim proizvodima) — grupe tečnih goriva i specijalnih benzina —.u primeni i pogonskoj praksi. Zasada oni pretstavljaju, uglavnom, putokaz ka daljem. pravilnom usmeravanju proizvodnje s jedme strane i pravilne i racionalne upotrebe, odnosno, potrošnje s druge strane. Doneti jugoslovenski standardi baziraju na savremenim naučnim; i tehmičkim dostignućima: zemalja sa razvijenom imdustrijom proizvodnje i prerade nafte i majrazvijenijom industrijom: motora: sa: unutrašnjim: sagoravanjem za različite svrhe, a' prilagođeni su našim mogućnostima: i potrebama-

Posebnim jugoslovenskim standardom. JUS B.H8.010 koji ima privremeni karakter, regulisaće se pitanje: na koji će se način jednoznačmo vršiti uzimanje uzoOraka tečnih: goriva i specijalnih benzima, i sprovesti ispitivanje utvrđenih! fizičko-hemiskih osobina za pojedine proizvode. Ovo je učinjeno u cilju da: se izbegnu, nesuglasice koje mogu nastati usledi primenjivanja različitih metoda uzimanja uzoraka i određivamja fizičkohemiskih konstanti prilikom isporuke i prijema robe. Poznato je da se usled primene dveju različitih metoda može dogodilti da se rezultati ispitivanja istog elementa nekog proizvoda toliko razlikuju, da. dovedu u sumnju ispravnost uslovljenih odredaba bilo fizičkih, bilo hemiskih ili mehaničkih: osobina za dati proizvod i datu konstantu, što u spornim slučajevima onemogućuje donošenje bilo. kakve odluke.

Zbog toga su, do. vremena donošenja jugoslovemskih standarda za metode ispitivanja tečnih goriva i specijalnih benzima, za koje se u Saveznoj komisiji za standardizaciju već sada vrše opsežne pripreme, privremeno prihvaćeme metode uzimamja uzoraka i ispitivanja utvrđenih fizičko-hemiskih osobina za ove artikle iz nacionalnih standarda stranih! zemalja sa. jako razvijenom imdustrijom proizvodmje i prerade nafte i motora sa unufrašnjim! sagorevanjem. Sve ove metode navedene su u pomenutom. standardu. Uglavnom, one se već danas primenjuju u praksi gotovo u svim pogomskim' laboratorijama, zavodima i institutima. koji se u našoj zemlji bave ovom problematikom.

Dipl. hem. M. MARIĆ

Savetovanje pofhomisije za zavarivanje

Od 22 februara do 3 marta. 1954 god. održamo, je u Zagrebu prvo savetovanje potkomisije za zavarivanje, koja je formirana početkom ove godime kao, savetodav:: ni orgam Savezna komisije za standardizaciju. Predmet savetovanja: bio je pretres prve grupe predloga standarda iz oblasti zavarivamja, koji su prethodmo prošli kroz javnu diskusiju, te je bilo: potrebno utvrditi njihovu konačnu redakciju, imajući u vidu primedbe i predloge, stavljene u toku javne diskusije. To su sledeći, predlozi standarda:

1. JUS C.H3.011 — Elektrode za građevinske, mašin. ske, kotlovisike i brodske komstrukcije. — Žice za gasno varenje gvozdenog|i negvozdemog materijala. Tehnička «zavarivanja: pojmova i nazivi. Ispitivanje kvaliteta električno ili plamenom zavarenih spojeva. Ispitivanje stručme sposobnosti za= varivača za elektrolučno i gasno zavarivanje čelika. Označavanje zavarenih spojeva. na crtežima. U savetovanju su uzeli učešća sledeći članovi pot

2. JUS C.H3.051 3. JUS C.T3.001 — definicije 4, JUS C.T3.051 —

5. JUS C.T3.061

6. JUS C.T3.011

komisije za zavarivanje, kao pretstavnici organizacija, ·

'preduzeća, i ustanova ikoje su ih delegirale: 1. Ing. Bulić Marin, pretstavnik Jugoslovenskog registra brodova, Split

2. ing. Knez Leo, pretstavnik Železarne Jesenice

3. ing· Landau Leo, pretstavnik Brodogradilišta »3 Maj«, Rijeka

4. ing. Pipan Leo, pretstavnik Društva za varilno tehniko L. R. Slovenije

5. ing. Rakar Zlatko, pretstavnik Društva za umnapre= đenje zavarivanja. N. R. Srbije

6. ing. Štefanec Jože, pretstavnik preduzeća »Metalna«, Maribor

1. ing. Vrtek Jaroslav, pretstavnik Željezare Zenica

8. ing. Vulkićević Slobodan, pretstavnik Društva za tehniku zavarivamja N. R. Hrvatske i jednovrememo pretstavmik Tvornice parnih kotlova, Zagreb

9. ing. Zrnić Branko, pretstavnik tvornice »RElektroda«, Zagreb. O

Delimično je uzeo učešća u savetovanju ins. Sahnazarov Artemije, redovni profesor Tehničkog fakulteta u Zagrebu.

Nisu se odazvali pozivu, zbog bolesti odm. zbog sprečenosti službemim poslom, članovi potkomisije za zavarivanje: ' JE

ing. Blagojević Đorđe, pretstavnik Instituta za ispis tivanje materijala. N. R. Srbije i

ing. Savić Vladimir, pretstavnik Odeljenja za tehničke propise i tehmičke inspekcije pri Državnom sekretarijatu za poslove narodne privrede FNRJ.

Od strane Savezna komisije za stamdardizaciju u savetovamju su učestvovali njeni stručni sekretari za mašinogradnju i metalurgiju.