JUS standardizacija

-1

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU = BEOGRAD

Godina 1954

U PRILO

Starajući se u Saveznoj komisiji za ·standardizaciju o štampanju i rasturanju jugoslovenskih standarda, irajno uočavam teškoće koje proističu iz nedostatka naše jasno utvrđene i ustaljene jedinstvene tehničke terminologije.

Pored toga, trajno mi se pruža prilika da uočim, u kojoj se meri ispoljava pozitivan ili negativan stav pojedinaca. u pravcu rešavanja terminoloških problema, odnosno, u kojoj meri postoje objektivne, a u kojoj meri često i subjektivne teškoće. -

Prema tome, cilj mi je da u ovom: napisu. ukažem a niz pojava koje prate naglašeni problem, verujući a će iznošenje tih pojava biti bar delimično u prilog ešavanju OVOg aktuelnog pitanja.

Pristupajući izradi i izdavanju već prvih. jugoslovenskih standarda, Savezna komisija za standardizaciju uočila je odmah u kojoj će meri biti osetljivo pitanje izbora i usvajanja termina. koje treba uneti u jugoslovenske standarde. i

Namenjeni regulisanju niza propisa o proizvodnji ı uključujući fiksne odredbe koje obavezuju bilo proizvođača, bilo potrošača ili obadvojicu u isto vreme, standardi moraju da budu jasni i nedvosmisleni, ipaiji; besprekorni kako u odnosu ma jasnost odredaba, metod i stil izlaganja, tako isto, i gotovo prvenstveno, i u

„~ (a

odmosu na usvojene termine.

Ova jasno utvrđena nužnost stavljala je pred Saveznu komisiju! za standardizaciju niz drugih: teškoća. Te su teškoće proisticale iz činjenice, da se jugoslovenski standardi mogu štampati u veoma ograničenom tiražu i da već usledi toga mogu! biti redigovani u duhu samo jednog jezika i narečja. Sledstveno tome, i izbor termina morao je biti uzak, sveden: na jezičko obličie u kome se standardi štampaju, uz utllov da tako odabrata terminologija bude pristupačna i razumljiva svima imteresentima za naše standarde. No kad se uzme wu obzir da mi još nemamo našu jedinstvenu tehničku terminologiju, postavilo se pitanje: kako da se postupi u. ovom delikatnomi slučaju?

Jasno je bilo odmah, da pitanje izdavanja jugoslovenskih stanđarda ne“ može biti odgođeno dotad, dok se ne izluči i ne ustali naša jedinstvena terminologija. Drugo, jasno je bilo, takođe, da se ne može: pristupiti ni izdavanju standarda na svima našim jezicima, uz Usvajanje termina koji se upotrebljavaju na području tih jezika· Dakle, bilo je neizbežno da se nađe jedmo provizormo rešemje, koje može da zadovolji u maksirnalnoj meri, pod uslovom: da naši standardi i u tom provizornom rešenju budu kvalitemi. Odnosno, bilo je prioritetno da se našoj privredi stave na raspolaganje standardi, pa i uz cenu da se fterminološki problem donekle i privremeno podredi.

Iznalazeći takvo rešenje Savezna komisija za standarđizaciju odlučila je: da jugoslovenske standarde štamnmpa isključivo srpsko-hrvatskim jezikom. u istočnom narečju, latinicom, i uz uključivanje termina koji su dosad maksimalno poznati na što većem. delu teritorije FNRJ. .

Odlučujući se za ovakvo rešenje, Savezna ikomisija za standardizaciju konzultovala je prethodmo Srpsku akademiju nauka, Jugoslovensku akademiju znanosti i umjetnosti, Slovensku akademiju znanosti in umet-

STANDARDIZSZACIJA

JyHH

G JEDINSTUENE TEHNIČKE TERMINOLGOGIJE

Godia ms | __=-<|

Broi 6

nosti i Filozofske fakultete naših Univerziteta. Većina odgovora tih ustanova složila se sa stavom. Savezne komisije za standardizaciju, pa se s toga taj stav zasad primenjuje u potpunosti. - ; .

Jasno je, međutim, da je taj stav samo jedno nužno i provizorno stanje. On je privremeno iznalaženje optimalno povoljnog rešenja. Ali, taj stav nipošto ne znači da je time konačno rešeno i pitanje naše ferminologije, i da termini uneti u jugoslovenske standarde pretstavljaju definitivne, besprekorne, jezički i tehnički opravdane izraze. Naprotiv, već u toku same pripreme i diskusije o tekstu budućih: definitivnih: standarda uočava se, koliko često postoje suprotna shvatanja o pojedinim terminima. Odnosno, već i pri samoj težnji da se do konačnog rešenja naše terminologije usvoje dosad: maksimalno poznati i primenjivani termini, često se uočava oštra podvojenost mišljenja i za ta privremena terminološka rešenja. Znači, da baš usled takvog stanja pojedinci neće moći da budu zadovoljni pojedinim ferminima, ne uviđajući da ni naši standardi, baš zato što su standardi ne mogu usvajati više uporednih termina, odnosno, da moraju uključiti samo jedan termin na jednom određenom mestu. Nosioci takvih prigovora ne uviđaju, u kojoj meri i sami nisu pomogli stvaranju naše terminologije ili, bar, njenom delimičnomi i povremeno najpovoljnijem. rešavamju. TI njima se može staviti na. teret dosta prigovora, pa ću iz dosadašnje prakse izneti nekoliko primera.

Tehnička terminologija kojom se zasada služimo može da se podeli, uglavnom, u četiri domena:

a.) termini koji vode poreklo iz narodnog jezika,

stvoreni iskustvom, jasni, nedvosmisleni i jezički pot= pumo ispravni;j

b.) termini koji imaju našu jezičku osnovu, ali su novijeF porekla, često stvarani na brzinu i jezički vrlo često potpumo neopravdani. -

c.) internacionalizovani termini, koji su postali opštepriznati, te prema tome imaju i puno opravdanje;

d.) termini stranog: porekla koji nemaju nikavo dalje opravdanje za primenu u našoj fterminologiji, pa je nužno da budu čim pre zamenjeni našim izrazima.

Nažalost, terminologija kojom se zasad služimo uključuje najviše termina navedenih: pod b) i d), što je očit dokaz o složenosti ovog pitanja i neophodnosti da se pristupi rešavanju maše jedinstvene tehničke terminologije. A dosadašnja praksa ukazuje nam na niz prepreka koje koče to rešavanje, pa ću pokušati da ukažem, na te prepreke:

1.) Otpor prema jedinstvemoj jugoslovemskoj tehničkoj terminologiji. Pojedinci nikako ne mogu da shvate od kolike je prednosti stvaranje naše jedinstvene tehničke terminologije. Oni ne mogu da shvate i to, da takva terminologija nipošto neće moći da znači potcenjivanje ma čijeg nacionalnog osećanja, ili kočenje daljeg razvoja ma kog od naših jezika.

'U našoj opštoj razmeni naučno-tehničkih saznanja, stručne literature i raznih propisa, jeđinstvena terminologija mora da sebi podredi sva sentimentalna osećanja, čineći svaku od tih informacija ili propisa razumljivom, svakomi našem: čoveku. koji je za njih zainteresovan. Jedinstven i jasno određen termin postao

Btrama 108—19%