JUS standardizacija

106 -

ie | STANDARDIZACIJA

bi naše opšte dobro; on bi postao i sredstvo našeg čvršćep# povezivanja, pa prema tome i sredstvo koje ima i svoje društveno opravdanje.

Takav termin postaje automatski i sredstvo niza ekonomskih prednosti, zatim. sredstvo za kvalitetnije uzdizanje stručnih kadrova: i lakše usvajanje naučnotehničkih tekovina. Prema tome, otpor jedinstvenoj teTminologiji znači vučenje unazad, znači usporavanje našeg razvitka.

2) Otpor saradnji sa stručnjacima; za, jezik. Pojedini naši stručnjaci, inženjeri i tehničari, ne prihvataju saradnju stručnjaka za jezik, potcenjuju je i smatraju kočnicom. Mnogi od njih smatraju i naglašavaju da je dovoljno krstiti neki detalj mašine, radnu: operaciju ili alatku kako bilo, samo pod) uslovom da se to »krštenje« ustali i usvoji u sredini kojoj Je namenjeno. Pa kako svaki od njih pokušava: da vrši takva krštenja u duhu svog jezika, a često bez mnogo poznavanja toga jezika, rađaju se termini koji stvaraju rasplinjavanje na mmogo izraza za jedam isti pojam, jezički neopravdanih i sa stanovišta celine neprihvatljivih.

Nasleđe takvih termina, rođenih bez učešća i konzultovanja stručnjaka za jezik, bez pažljivog razmatranja pozitivnih i negativnih osobina, ne samo da. je veliko, nego je i teško. Sa tim: nasleđem gotov je teže izboriti se nego sa terminima stranog jezičkog porekla. :

Međutim, kad se uzme u ocenu! činjenica da: ispra– van termin nije lako odrediti ni po nameni, ni po jezičkom obliku, jasno je da saradnja sa stručnjacima za jezik ne sme biti potcenjena. Koliko je ta saradnja neopohodna pokazaće vreme kad se pristupi oceni dosad postojećih termina i izboru: definitivnih.

3.)Nedđdovoljna borba protiv skramih naziva. Ponekad izgleda kao da naši ljudi prosto nemaju smelosti da se bore protiv raznih: »šrafštoka« i »cvikcangi«. Iako na rukovodećim položajima u našoj proizvodnji, sa dovoljnim: autoritetomi za primenu svake korisne mere, ti ljudi: ne čine mnogo u! borbi protiv takvih izraza.

Oni zaboravljaju da pored njih danas prolaze nove generacije koje se već na prvom koraku zaraze tim stranim nazivima, i da će borba za otklanjanje tih navika biti docnije veoma duga i teška.

Mnogi od njih žive u zabludi da je čak praktično, pa prema tome i opravdano da ljude iz proizvodnje povezuju fi strani nazivi. Oni ma taj način gube iz vida da sebe isključuju iz jedne važne funkcije — iz kultivisanja i obogaćivanja našeg jezika. A ta funkcija mora da bude sastavni deo njihovog odnosa prema zajednici, jer se naša terminologija ne može stvarati prvenstveno bez njih.

4.) Stvaramje termina na, brzinu. Neosporno je da naša praksa i tempo razvoja i usvajanja tehnike iziskuju da se ponekad neodložno stvori odgovarajući termin. Tu je nemoguće vršiti neko odlaganje do: konačnog rešavanja naše terminologije. Ali tu ie moguce, bar u skrommoj meri, izbeći kakav god izraz, nakaradan, nejasan i u svakom pravcu neopravdan·. Zar je nemoguće da se u takvim slučajevima komzultuju, bar za privremeno rešenje, i stručnjaci van uskog kruga zainteresovanih? Da smo to činili dosad, mi sad ne bi

imali obilje termina koji su već uhvatili dubok koren i koje ćemo veoma teško iščupati iz termimološkog koTova. 5.) HNLokalpatriotsko zastranjivamje i sitnićavost. Mnogi naši ljudi smatraju da je stvaranje naše ijedinstvene terminologije suviše složeno pitanje isključivo radi nacionalne preose{ljivosti pojedinaca. Da. fakvih pojedinaca: ima, to se ne može poreći. Oni su često uporni, tvrdoglavi i Žžučni u odbrani izraza lcoji su svojstveni kraju i sredini iz kojih: oni potiču. Oni često brane pojedini izraz argumentima koje je lako obo= riti, pa je jasno da se ispod te slabe kore razloga kriju nesvesna ili svesna lokalpatriotska zastranjivanja. Takvi ne priznaju opravdane kompromise, jer je očito da će kompromisa biti kadi se počnemo odlučivati za jedinstveni izraz. Njima: nije dovoljno ni opravdamje,

“da će u svojoj užoj sredini moći da se služe kojim god

žele izrazom, a da će jedinstvemi naziv služiti kao opšte sredstvo i kao: zajednička. svojina.

Sitničari idu još duWlje. Ponekad među dvojicom sitničara nastaje žučna prepirka, iako se ta oba sitničara služe istim jezikom i marečjem. Svaki od njih brani svoj izraz, samo: zato što je na njega mavikao, ili što je možda on sam taj izraz i krstio-

Izneti prigovori nisu, razumljivo, mogli da obuhvate sve iznijansirane pojave koje se uočavaju pri rešavanju naše terminologije. Pa ipak, mislim da je u grubim crtama rečeno osnovno, a to je bilo neophodno reći iz više razloga.

'U prvom redu, mi smo u fazi donošenja mnogih propisa, koji bi i u prelaznom periodu rađanja naše terminologije morali da usvoje jedinstven način stručnog izražavanja. Drugo, pažljivim promatranjem naše stručne publicistike uočićemo da se ide na sve veću podvojenost i šarolikost u: stručnim izrazima. Treće, pitanje jedinstvene terminologije, iako zahteva dug, uporan i pažljiv rad, još uvek se odlaže iako praksa ne može da čeka njeno konačno rešenje.

S druge, pak, strane uočava se da mnogi naši ljudi i sa područja tehničkih nauka, i sa područja nauke o jeziku, čine znatne napore u tom pravcu. Delujući odvojeno i rešavajući terminologiju svedenu na uže polje radna, njihovi napori ostaju nezapaženi, a rezultati neprimenjeni. '·Uporedo sa njima deluje i niz stručnih organa, kojima je osnovni zadatak da daju npr. kvalitetne propise, i da u te propise unesu terminologiju! koju u danom trenutku smatraju najpogodnijom. Razumljivo je da ovi poslednji, rukovođeni težnjom za ekspeditivnošću, i lišeni svestrane pomoći stručnjaka za jezik, ali lišeni i svake pogrešne tendencije, mogu da pogreše i nakaleme veoma loše termine. Na taj način ide se u raskorak, a mnogi dragoceni napori ostaju neplodni.

Mnoge pojave, a prvenstveno u stručnoj literaturi, ukazuju da je u krugovima zainteresovanih prekaljeno mišljenje, da bi rad na našoj jedinstvenoj terminologiji trebalo krenuti sa mrtve tačke. Svi su izgledi da nedostaje samo jedinstven autoritet koji bi objedinio taj rad, dao mu osnovne smernice i smelo i odlučno ukazao do koje mere moramo podrediti tome zadatku svoja lična shvatanja i osećaje.

i B. Mumjiza,

| OBRAZLOŽENJE PREDLOGA STANDARDA ZA JELOVU-SMRČEVU REZANU GRAĐU

Mogućnosti korišćenja smrče i jele koje iz godine u godinu opadaju, s jedne strane, a velike potrebe za jelovom i smrčevom rezanom građom, s druge strane, postavljaju sasvim ozbiljno kako pred potrošače, tako i pred proizvođače problem što racionalnijeg korišćenja. Ovo se naročito oštro postavlja baš u našim sadašnjim uslovima. Industrijalizacija zemlje, izgradnja objekata, zatim stanbena izgradnja (naročito u ovoj godini) koja sobom. povlači i povišenje životnog standarda, pa stim u vezi i povećanu potrošnju nameštaja, primoravaju nas da nastojimo da za takvu izgradnju, odnosno reprodukciju, koristimo građu koja po svojim kvalitetnim osobinama odgovara, baš toj

nameni, a ne i građu koja se može upotrebiti za daleko kvalitetnije proizvode. Neophodna mera ekonomisanja svakako je i štednja. Štedeti se može naročito u građevinarstvu pažljivim rukovanjem. građom, a prvenstveno njenom. ponovljenom upotrebom. Nije svejedno, 'dda li se neka građa upotrebi samo na jednom: objektu, ili na dva i više objekata. } _ Baš iz tih razloga osećala se potreba za donošenjem. odgovarajućeg standarda, u kome bi potrošači našli upravo onakve kvalitete, kakvi su im. potrebni, a ne kako je to bilo po. dosada vašećem standardu. Dosadašnji standard u »A« kvalitetu obuhvatao je i stolarsku i građevinsku robu. To znači, da je potrošač