JUS standardizacija

91

menjene na metode proizvodnje. Benjamin Franklin govorio je: »Voliš li život? Onda ne rasipaj svoje vreme, jer {e i to supstanca od: koje je sazdan tvoj život.«

Ali da se ne bismo suviše udaljili od našeg predmeta, vratimo se na prvi slučaj. Statistička anketa koju su sproveli američki stručnjaci pre 30 godina pokazala je, da se, uglavnom, 80% prodaje Woncentriše na 20% raznih artikala proizvedenih u imdustriji, dok se 20% prodaje raspodeljuje na iznos od 80% pomenutih raznih proizvoda.

Iz prethodnog je očigledno da proizvođač, kad je tržište normalno, a naročito onda kad mu je ono povoljno, spontano uvodi tipizaciju koja mu pruža neuporediva preimućstva. Analiza tih preimućstava pokazuje da se redukcija tipova ne može razdvojiti od tiDpizacije operativnih postupaka: koji su navedeni kao arugi slučaj. Slično ovome videćemo, dalje da, je raclonalna ftipizacija usko povezana sa standardizacijom i specijalizacijom, sa kojima pretstavlja tri sestre bliznakinje koje se međusobno pomažu u izgradnji grandioznog zdanja savremene privredne proizvodnje.

Tehničke publikacije, naročito američke koje tretiraju to pitanje, pune su primera. ušteda ostvarenih u preduzećima zahvaljujući tipizaciji. Procenti, ostvarenih ušteda u odnosu na ranije prilike toliko su iznenađujući da bi izgledali neverovatni kad ti podaci ne bi bili propraćeni procentima smanjenja odgovarajućih tipova artikla. To smanjenje neki put prelazi 98%. od broja ranijih tipova, kao što je to slučaj, naprimer, kod običnih opeka i bolničkih kreveta.

Na osnovu takvih ušteda i očiglednih rezultata tipizacije u proizvodnom. procesu uviđaju se preimućstva koja se postižu tipizacijom. i

Ova preimućstva su dobro poznata u seriskoj proizvodnji. Što je manji broj tipova, veća je masa predmeta svih indentičnih, seriski fabrikovanih i sve je ređe mrtvo vreme mašina prilagođenih novim fabrikacijama; mogućnosti umapređenijai mehamizacije: su veće, obuka za osposobljavanje je lakša; nadgledanje je prostije i ekonomičnije; učinak radnika i mašine se povećava, a raznolikost potrebnih sirovina: se smamjuje; kontrola kvaliteta proizvoda je olakšana; škart se smanjuje; jedinična cena se snižava; postižu se uštede kupovinom u velikim količinama sirovina ili poluobra= đenih proizvoda, kao i oftpremom u velikoj! količini; smanjuju se stokovi i umrtvljema sredstva izao ii teret interesa; konstruktori i mprojektanti imaju 'diovioiljnio vremena: slobodnog za proučavanja movih projekata i usavršavanja; uprošćuje se i olakšava administrativni postupak čime se znatno smanjuju opšti troškovi, dok se propaganda — reklama. može komcemtrisati na užu oblast.

S druge strane, kupci su zadovoljniji zbog niže prodajne cene artikala i boljeg kvaliteta; asortimam i zaliha rezervnih delova je manja, a njihova isporuka i otprema brža i t. d.

Malo opširnije bilo je reči o. tipizaciji s obzirom na važnu ulogu koju ona ima; u primeni standardizacije za proizvodnju alata ili potrošnih dobara. Standardizacija, dakle, ima širi zadatak, dok se njem krajnji cilj diže izmad nivoa neposrednih materijalnih imteresa pojedinca i zajednice. A1li. što se tiče industriske proizvodnje, tipizacija je neophodan instrumenat standardizacije. Drugim rečima, standardizacija pretstavlja nešto savršenije i potpunije od tipizacije koja, pošto služi u komercijalne svrhe, može na svaki način da bude pez standardizacije, ali ne vodeći računa o potrebama potrošača.

U stvari, ako smanjenje broja tipova pruža potrošaču .mogućnost uštede, on nije uvek siguran da ovi tipovi u pogledu kvaliteta, trajnosti, a naročito u pogledu racionalizacije, polpuno odgovaraju njegovim zahtevima. Usklađivanje ovih zahteva sa tipiziranini artiklima je težak zadatak koji se postavlja pred one koji donose stamdarde, jer se baš na njihovim radu zasniva mogućnost egzistencije i uspeha specijalizacije, kao što ćemo docnije videti.

Tipizacija je, dakle, opšte uzev, prvi! korak u postupku standardizacije. Prema. tome, značilo bi upravo ići protiv osnovne koncepcije standardizacije, alto. bi, se težilo da se razdvoje ova dva postupka čija je zajednička svrha da' se spreči rasipanje. Ako! se to moglo de-

”

siti u Americi (ali ne u Evropi) do izvesne tačke, to je verovatno zaito što A.S. A. (Američko udruženje za: standardizaciju) iako je proistekla od »Division of Simplified Practice« nije raspolagala, u svojstvu slobodnog udruženja, ni potrebnim autoritetom ni ovlašćenjima, da ostvari stapanje ova dva postupka. Ali, nažalost A. S. A obuhvata sada samo oko 60 od nekoliko stotina tehničkih worganizacija i industriskih grupa: koje se bave standardizacijom i tipizacijom, a tol je wvzbiljna smetnja za standardizaciju. Prilično je teško orijentisati se među stotinama hiljada američkih standarda, a teško ih je i nabaviti, jer su njihovo poreklo i nadležnost veoma različiti. a

Standardizacija.

Na svaki način je standardizacija u celom svetu rezultat sporazuma postignutih između proizvođača i potrošača, a prema potrebi i pretstavnika vlada, sa zadatkom da se u sektoru proizvodnje propišu oblici, dimenzije, sastav, kvalitet i druge karakteristike nekos materijala, poluobrađenog ili finalnog proizvoda, metoda ispitivanja koje im odgovaraju, kriteriji primene ili prerade i konačno uzajamni odnosi između karakteristika raznih materijala ili proizvoda.

Jasno je, da je to težak i kompleksam posao, za koji je potrebno imati naučnu spremu, a često i vršiti dugogodišnja proučavanja i ispitivanja, pre nego što. se dođe do cilja.

Ne sme se nikad gubiti iz vida da standardizacija nije svrha, već sredstvo. Ustvari, zadatak standarda je da opiše standardizovani predmet i metodu da bi industrija, koristeći ga, mogla: da: zavede red u radnom procesu i da primenom standarda postigne odgovara juća preimućstva. Propis koji bi definisao tehničke vidove nekog predmeta: koji. će se proizvesti samo je= danput, ne bi se mogao smatrati standardom. Iz ovo proizlazi jedan drugi princip od vanredne važnosti: u shvatanju standardizacije nalazi se sadržana ideja ma-– sovne proizvodnje, na Kkojoji bi se prema nekim savrememnmim ekonomistima zasnivala ta druga industriska revolucija koja bi izmenila izgled sveta.

Sada nije teško shvatiti da ekonomska primućčstva koja pruža standardizacija, ne samo da obuhvataju već i prevazilaze koristi od tipizacije. Ukratko rečeno, standardi se donose da bi se povećala proizvodnja, poboljšao kvalitet i mogućnost primene, smanjila cena proizvoda, uštedeo maferijal, radna snaga i Opšti troškovi i da bi se, najzad, postigla savršenija zamenljivost delova.

U. vezi s gornjim vredi napomenuti, da je baš potreba zamenjivosti mašinskih delova pre dva veka izazvala prve uspešne pokušaje standardizacije.

Posle toga jasno je da standardizacija utiče na unutrašnju trgovinu i međunarodnu razmenu malo više nego sama fipizacija, ako se ima u vidu da ona olakšava izvršenje porudžbina, omogućuje da proizvodi udovolji odgovarajućem standardu koji je predviđen ugsovorom, zatim pruža pozitivne elemente za upoređivanje u pogledu kvaliteta i» ceme, otklanja uzroke sporova između kupca i prodavca i, najzad, povećava mogućnosti za iznošenje proizvoda na domaće i inostrano tržište.

Nažalost, ovih nekoliko napomena ne mogu dati dovoljno poitpunu sliku o mnogobrojnim problemima koje standardizacija rešava i o velikim koristima koje ona pruža svima počev od skromnog zanatlije, pa sve do šefa države. Radnik koji mora da napravi vijak, jer ne može da ga nađe ni u svom sanduku za alat ni u gvožđarskoj radnji; domaćica čije se posuđe sastoji od različitih komada i koja se muči sa nepraktičnim glačanjem:; automobilista prisiljen da sačeka dok naiđe neki kolega, jer svojim francuskim Kkliučem ne može da rasklopi karburator; špediter koji šalje u inostranstvo ambalažu koja se provaljuje pri najmanjem dodimu; kupac s druge strane Atlantskog, okeana, koji prima robu koja nikako ne odgovara porudžbini; proizvođač koji ne uspeva sa prodajom: u inostranstvu zbog drukčijih tehmičkih propisa; ponuđači kojima se postavljaju različiti uslovi za isporuku istog predmeta raznim organizacijama; vatrogasci, koji pozvani da gase požar, ne uspevaju da priključe crevo na: hidrant; vlasnici čiji bi stanovi mogli biti za 30% jevtiniji, kad

STANDARDIZACIJA