JUS standardizacija

7 E) /

BEOGRAD

JUN 1955 STRANA 155—198

OBRAZLOŽENJE POVODOM STANDARDA ZA RUČNI ALAT U RUDARSTVU

Povodom izrade predloga. standarda za ručni alat koji se upotrebljava u rudarstvu, smatramo da. je pofrebno immeti izvesna opažanja u vezi sa problemafikom stamdardizacije ove vrste alata.

Poznatc je da savremeno rudarstvo veoma imtemzivno teži ds što je moguće potpunije sprovede mehanizaciju svih faza rudarskog rada kako pod zemljom, fako i ma površinskim: kopovima, u cilju da bi se tim podigao tehnički nivo rada, a u krajnjoj, limiji da bi se postigli i Što niži troškovi proizvodmje. Nesummjivo je da uspesi, postignuti u tom pravcu u: poslednjih nekoliko decenija, pretstavljaju ogroman napredak u tom pogledu i da: obeležavaju prekretnicu: u radu rudnika.

Međutim mora se naglasiti da je jedam veliki deo radova u rudarstvu još uvek, i pored toga, neosporno vezam za ručni rad odnosno za upofrebu ručnog alata, tako da taj alat i u savremenom rudarstvu još uvek pretstavlja u proizvodnji značajan i važam artikal mne samo kod nas, nego i u drugim zemljama. Ovo. važi uopšte, pa prema fome ne samo za tehnički i imdustriski slabo razvijene i zaostale zemlje, nego naprotiv i za zemlje sa visoko razvijenim rudarstvom, kao što su maprimer Nemačka, FEmgleska, Švedska, Čehoslovačka i ostale zemlje koje sul pravimo shvatile važnu ulogu rudarskog alata u damašnjoj savrememoj fazi rudarstva, dajući rudnicima stamdardme tipove OVOg alata. Kod izrade standardnih tipova rudarskog alata u pojedimim zemljama obuhvaćem: je sav alat koji se upotrebljava u rudarstvu (u jami i ma DOVIšini), bez obzira da li se ovaj ili sličan alat upotrebljava u kojoj drugoj grani industrije ili privrede. Radi: ilustracije navođimo, da je ul Nemačkoj do kraja 1954 objavljeno 800 stamdarda u rudarstvu. U ovaj broj uključeni su, pored ostalog, i standardi celokupnog alata koji se upotrebljava u rudnicima.

Da bi pitanje standardizacije ručnog. alata. u rudnicima moglo da se uspešno reši i kodi nas, a ma: način. koji bi odgovarao savremenim potrebama maših rudnika, Savezna komisija za standardizaciju pokrenula je pre mpristupnja ovome radu amketu, kojom. je od naših „većih: i važnijih rudnika tražila podatke o celokupnom ručnom alatu ioji oni upotrebljavaju, o oblicima u veličinama različitih tipova, o ivalitetu. materijala iz koga je alat izrađem itd., želeći da se ujedno da i izjašnjenje i o eventualno megativnim stranama, odnosno medostacima. toga alata, kao j da

se izrazi mišljemje, koja ibi vrsta od alata bila majpodesnija i najbolje odgovarala njihovim uslovima. rada.

Tako odgovori naših rudnika na ovu amketu nisu dali sasvim zadovoljavajuće rezultate, jer su se nekt, a naročito veći rudnici, oglušili ma: taj. poziv, ipak su prikupljeni podaci potvrdili dotađa uvreženo mišljenje, naime, da naši rudnici bez stvarne potrebe koriste ji suviše mnogo različitih: tipova i veličina. ručnog alata, od kojih se vrig mnogo međusobno veoma malo razlikuje, a negde se koriste i tipovi koji su već zastareli i u nekim zemijama izbačeni iz upotrebe. Nesummjivo, ova velika raszmolikost ručnog alata, koja mije prouzrokovana jedino potrebom, odmosno odgovarajućim uslovima rada, nije ni mosla da ispoljava pozitivan uticaj na produlktivnost rada u rudmicima, dok sa druge strane proizvođači ruđarskog alata, stavljeni pred zahtev da izrađuju mmogobroine tipove, misu bili ni u položaju ni u mogućnosti da proizvode jeftiniji alat. Radi toga je izvršena anketa osnažila uverenje kod Savezne komisiije za standardizaciju, da je izrada: predloga standarda iz područja rudarskog ručnog alata neophodno potrebna i nužna za naše rudnike i za Dproizvodne fabrike, i da će amketom prikupljemi podaci u tome smislu: moći: da korisno posluže. |

Da bi se pri rešavanju ovog pitanja, pored maših sopstvenih iskustava, koristila iskustva i drugih zemalja, poslužili smo se pri dzradđdi predloga za maše stanđarde i stranim standardima mapr. nemačkim, češkim i emgleskim), odabirući one oblike i veličine, koje bi prema mašem mišljenju mogle da mnajbolje odgovore našim uslovima rada i ma koje su naši rudari već delimično i. privikmukti. Pri tome smo obuhvatili me samo specifični rudarski alat, nego takođe i alat koji upotrebljavaju rudari, ali koji malazi primenu ji u drugim granama: privrede.

Mora se naglasiti da nije izrađem predlog stamdarda za sav rudarski alat, nego samo za majvažniji, kao što su: lopate, ašovi, pijuci, budaci, sekire, motike, testere, vile i čekići. Nije izrađen. predlog za svrdla za drvo i za ugalj, ćuskije, razna držalja itd., Što će uslediti nešto docnije.

Pri izradi predloga standarda, bili smo, fakođe, rukovođeni i principom ida je potrebno da veliki broj današnjih različitih tipova bude svedem na najmanju potrebnu, a za rudarstvo i Morisnu meru, što bi se povoljno odrazilo u pogledu produltivnosti rada na rudmicima, Ovo bi + za proizyođače alata pretstav-