JUS standardizacija

156 ie ;

STANDARDIZACIJA

ljalo veliku olakšicu, jer bi se ma ovaj način proizvod= nja usmerila ma manji broj tipova raznog alata, što bi nesumnjivo. delovalo ma sniženjel troškova; proizvodmje. Rukovodeći se pomenutim načelima, kod lopata je predviđeno zasada 6 tipova, i to 3 za ugalj, po 1 za rudu, zemlju i razno. Odi svakog tipa predviđa se po nekoliko veličina. U inostramstvu. se u majnovije vreme počelo sa izradom: i lopata iz legure lakih. metala, kao naprimer iz aluminijuma, ikoje se odlikuju naročito malom težinom, što je pri radu sa lopatom od velikog značaja. Međutim, kako je ova vrsta lopate tek otskora uvedema u praksu, i još nije standardizovama, potrebno je da se prethodno u praksi dobro

ispita, a posle toga biće korisno da se i standardizuje..

Od ašova predložena su samo 2 tipa, šiljasti i četvrtasti, što će svakako zadovoljiti potrebe u rudarstvu. Kod pijuka predložena iu! 4 tipa i to: jednostrani, dvostrani, kombinovani (pijuk i sečivo) i dwostrani za zasecanje, a nakmadno će biti predložen i laki tip pijuka sa jedmostranim sečivom, kakav se upotrebljava u rudniku Kosovo.

Od budaka izrađen je samo 1 tip.

Kod sekira odabrana su samo 9 tipa, i to jedan sa uskim, a drugi saj širokim. sečivom.

U pogledu motika predložena su takođe 5 tipa, jedan ovalni, pretežno za ugalj, a drugi šiljast, podesan: naročito za rudu.

Kod testera došla su u obzir 23 tipa: za lučne +testere (sa 1 i sa 2 hvatišta), isključivo za jamski rad, a 1 tip od poteznih testera za podzemni ji rad na po-

Za vile odabrana su 2 tipa, od kojih je jedan za ugalj i koks, a drugi za rudu » kamen, Kod vila za

ugalj predviđaju se paoci sa šiljastim. i zaobljenim vrhom. | ) ; |

Od čekića, koji se upotrebljavaju u rudarstvu izabramaj su 3. tipa i to: težine 2,5. zg, 5 kg U|7 kg. U pripremi je izrada standarda i za teški čekić (10 Kg.).

Između ostalog predviđem: je i čekić za zabijamje šinskih eksera, a isto tako predviđa se i standardizovanje otvora za držalja.

Prema tome, u ovom broju biltena »Standardizacija« stavljen je na diskusiju jedam deo predloga standarda rudarskog alata, dok će ostalo uslediti u idućem broju biltena.

Stavljajući ove predloge na 'diskmasijju, Savezna komisija za standardizaciju. očekuje i želi da se za njih zainteresuje što veći broj naših rudmika, rudđar= skih imstitucija, fakulteta, rudarskih: stručnjaka uopDšte, kao i proizvođača ovog alata i da oni o njima dadu svoje mišljenje i eventualne predloge. Naši rudnici treba da pažljivo ispitaju, da li predloženi {iDpovi, a naročito veličine i težime odgovaraju u celosti uslovima rada i cilju kojem su namenjeni, kao i to da li je izbor tipova, kao i veličina pojedinih tipova, dovoljan. Moguće je da će biti primedaba. bilo na pojedini oblik, veličinu, težinu, kvalitet itd., a isto tako je moguće da će biti i novih predloga za pojedine tipove, koje bi rudmici želeli iz bilo kog razloga. Sve ove primedbe sa konkretnim obrazloženjem treba da se dostave Saveznoj komisiji za standardizaciju i to u naznačenom roku, gde će se posle završene di= skusije podvrći pažljiivom razmatranju sa strane pot= komisije za rudarski ručni alat.

Iznoseći ove predloge pred: našu stručnu javnost, nadamo se da smo na pravom putu da jedmoj i e kako važnoj privrednoj grani u skoro vreme obezbedimo savremen ručni alat, koji će sigurno dati oče-= kivane povoljne rezultate.

Ing. Vukanović Branko

DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

Predlozi jugoslovenskih. standarda, objavljeni u ovom broju biltena, »Standardizacija«, stavljeni su na ovaj način na javnu diskusiju u cilju iznalaženja najpovoljnijih rešenja i usvajanja opravdamih primeđaba.

Svaki pojedini interesent (organizacija, ustanova, preduzeće i stručnjak) ima na ovaj način mogućnost da aktivno učestvuje u izradi definitivnih jugoslovemskih standarda stavljanjem svojih primedaba, prigovora, saveta i sL

Ali, da bi se ova javna diskusija mogla obaviti bez suvišnog odugovlačemja, neophodno je da svaki interesent dostavi svoje primedbe, mišljenja i sL u roku koji je naznačen u začelju svakog pojedinog pred-

loga. Primedbe koje prispeju po isteku toga roka, Savezna komisija za standardizaciju meće moći da uzme u obzir i neće ih smatrati obaveznim,

Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. treba, slati

na adresu: Savezna komisija za standardizacijm Beograd, Admirala Geprata br. 16 — pošt. fah 933.

Uwkoliko u pojedinim brojevima biltena >»Standardizacija« budu objavljene samo anotacije pojedinih predloga standarda, što se čini kad je u pitanju samo manji broj interesenata, u tom slučaju interesenti mogu da zahtevaju da im se dostavi ceo tekst predloga, koji ih interesuje.