JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU
BILTEN SAVEZNE
(SSR RT |E
1 | BOE O SGLRZA_ZD JANUAR — 1956
STRANA 1-48
VI ZASEDANJE ECE ZA STANDARDIZACIJU LAKO-
POKVARLJIVIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
Od 24-27 oktobra 1955 godine održamo. je VI zasedanje Radne grupe za. standardizaciju lako pokvarljivih proizvoda, Komiteta za poljoprivredne probleme pri Evropskoj ekonomskoj komisiji (ECE) u Ženevi. S obzirom na važnost međunarodme standardizacije svežeg voća i povrća za našu zemlju, kao izvoznicu, donosimo kraći pregled rezultata tog zasedanja. .
Na ovom zasedanju učestvovao je 41 delegat iz 16 evropskih zemalja i to: Belgije, Bugarske, Čehoslovačke, Danske, Prancuske, Italije, Holandije, Poljske, Rumumije, Švajcarske, Velike Britanije, Sjedinjenih američkih država, Zapadme Nemačke, Sovjetskog Saveza, Istočne Nemačke i Jugoslavije. Osim toga, prisustvovala su i 2 pretstavnika međunarodmih: organizacija: Evropske agencije za produktivnost (OECE) i Evropske agencije za trgovinu krompirom naveliko.
Zadatak. ove radne grupe je standardizacija lako pokvarljivih poljoprivrednih proizvoda u međunarodnom prometu evropskih država. Ovde, na. prvo mesto dolazi sveže voće i povrće, sveža riba, jaja, sveže meso, mesni i mlečni: proizvodi i dr. Međunarodme preporuke koje pripremaju radna grupa i pojedime gruipe eksperata. dostavljaju se članovima evropskih država u cilju proučavanja i definitivnog: usvajanja. Na taj način, ovakve preporuke postaju. međunarodni! stamdardil, koji obuhvataju opšte definicije, opis potrebnog broja kvaliteta, kalibražu, razna. otstupanja i druge zajedničke propise za lako pokvarljive poljoprivredne proizvode. Dosad je radma grupa proučavala Protokol o standardizaciji svežeg voća i povrća (opšti propisi) i oko 20 pojedinačnih. predloga. standarda poljoprivrednih proizvoda. Neke odi ovih preporuka: već su, usvojene kao međumarodnil standardi! (19) ili su, u završnoj fazi, dok su idruge tek u fazi obrade ili u pripremi. Međutim, i ovi Usvojeni. standardi nakmadno su ipak još dopumjeni na VI zasedanju. Ovih. 12. evropskih standarda odnose se na jabuke i kruške, kajsije, breskve, šljive, stono grožđe, agrume, paradajz, karfijol, salate, krompir semenski i za potrošnju, i jaja u ljusci. S obzirom. na međumarodni karakter, prihvatanje ovih standarda mora biti postepeno, prilagođavajući što je moguće više nacionalne standarde međunarodnim. Otuda proističe i veliki značaj i korisnost od! primene jednom: već pri hvaćenih međumarodnih propisa: za. poljoprivredne proizvode. Ustvari, krajnji cili ovakvih zasedanja i jeste da se ui međunarodnom prometu pojavi što kvalitetniji asortiman i omogući što jednostavniji, bolji i brži. promet lako pokvarljivih proizvoda, a bez povećavanja troškova. :
Program rada radne grupe sa VI zasedanja bio lijcS> veoma obimam i odmosio se uglavnom ma Protokol o. standardizaciji svežeg voća i povrća (opšte odredbe), standarde za pojedine poljoprivredne proizvode i razmenu tehničke dokumentacije među. stručnjacima.
_ Jedno od osnovnih pitanja na VI zasedanju bilo Je proučavanje Protokola: o standardizaciji svežeg voća. i povrća, koji je izrađen krajem 1954 godine ao međunarodna preporuka. Međutim, treba. napomenuti, da: se ovaj Protokol nalazi od 1. I. 1955, god. iu, probnom: periodu od 2 godinee, posle kojeg: vremlema: će. se izVTšiti eventualna revizija. Jedna, grupa država (12) UsVOjila je Protokol konačno, druga. grupa: (10), ulikoju spada i naša država, na muitu je da takođe prihvati ovaj Protokol čim se donesu odgovarajući nacionalni Dpro-
· sku preradu, a uu praksi! se pokazalo da. se
pisi — standardi i propisi o kontroli kvaliteta. U ovu grupu spadaju i zemlje koje formalno nisu pristupile usvajanju Protokola, ali se u tim zemljama u praksi već primenjuju njegove odredbe. Treća grupa evTODskih država (Velika Britamija i Irska) dala je negativan odgovor u pogsledu usvajanja: Protokola, iako, je saglasna: da bi trgovačke orgamizacije trebale da doĐrovoljno prihvate njegove odredbe. = iZ.
Donošenjem majnovijih standarda za. sveže voće i povrće (39 standarda), novemibra 1955, naša država je preko Savezne komisije za stamdardizaciju ispunila jedmnim delom uslove koji omogućavaju prihvaltanje Ženlevskog: protokola. Tako. postoje kodi izvesnih naših standarda manja otstupanja od propisa Protokola, ona će se u toku kraćeg vremena uskladiti. S druge strame, Savezno izvršno veće donelo je Uredbu za Rkomtrolu poljoprivrednih mproizvoda mamenjenih izvozu. Na osnovu! ove Uredbe izrađeni su pravilnici koji propisuju način kontrole za pojedine poljoprivredne proizvode. Prema tome, 1956 godina treba da bude za nas probna godina, jer su svi doneti standardi, uredba: i pravilnici rađeni u. duhu odredaba pomenutog Ženevskog protokola.
Posle duže diskusije o Protokolu usvojene su izvesne dopune. U cilju prikupljanja i proučavamja, nacionalnih propisa pojedimih evropskih zemalja o dosadašnjem: stamju. standardizacije i komtrole poljoprivrednih proizvoda, obrazovana je uža radma grupa od pretstavnika Bugarske, Holandije, Italije, Framcuske, Zapadne Nemačke i Sovjetskog Saveza. Ova proučava-– nja treba da pomognu pravilnom usklađivanju macionalnih standarda sa Protokolom. i drugim. propisima koje predviđa RCE za ovakvu standardizaciju. Zatim se prešlo na mpojedime standarde za sveže voće, sveže povrće i dr.
Još na ranijim zasedamjima radme grupe ECB izrađen je predlog standarda za krompir (semenski i za potrošnju), koji je i na, ovom zasedanju unekoliko dopunjen. Rešeno je da se uvede nova: tačka u pogledu tolerancije kalibraže krompira, stim da se konačan. tekst izmese na jduće zasledamje.
Rešeno je da ostanu dva kvaliteta Mrarfiola. U kvalitet ekstra predviđa se do 5% karfiola. koji ne odgovara krupnoći) glavica, a, kod kvaliteta II predviđa se takođe tolerancija do 10%. Pored toga u kvalitetu ekstra. glavice karfiola mogu: biti ponsd bele boje još i žućkasto-krem boje. Naknadno će se odredilti. na= čin merenja glavice (po luku, obimu, prečniku, težini) i kao dopunjen predlog izneti na naredmo. zasedanje.
Umete su izmlene u standardu, za mrkvu po predlogu holamdskog delegata. Nakmadno će se raspraviti pitanje kalibraže i po težini i po prečniku, kao i najbolji način otpreme posle praktičnog proveravanja na terenu. :
Posle iscrpne diskusije o uvođenju. kvaliteta III kod jabuka, u kojoj su učestvovali i naši delegati, zaključeno je da se privremeno odobri i ovaj Mcvalitet kao vanstandardmi (sub-standard), pošto taj kvalitet odgovara minimalnim uslovima Protokola. Po isteku dve godine radma grupa će ponovo razmotriti OVO pitanje. Uvođenje ovog kvaliteta u: međumarodni. standard za jabuke, bar za izvesno vreme, poiltrejbrto—}e-Erazloga što su ovakve jabuke namenjene „74 7ieUS U
| % , Dole izyoza )UMHN:" \ j