JUS standardizacija

120

STANDARDIZACIJA

ČELICI VELIKE ČVRSTOCE — DOBIVENI DEFORMACIJOM | NA HLADNO — TOR-ČELIK

Betonski čelici dobiveni deformacijom na hladmo poznati su svima stručnjacima. To su čelici koji se proizvode uvijanjem betonskih čelika, pri čemu im se menjaju svojstva jačine i deformisanja. Naročito je važna promena: granice velikih izduženja, što i daje glavna. preimućstva ovako obrađenim čelicima. PoveČćanje granice velikih izduženja je dosta. veliko i za čelik 37, prerađem, naprimer, u Tor-čeliki dobije se gra-

- nica velikih izdužemja od oko 40 Wa/mm?. Uvijanjem

na hladmo čelika veće polazne čvrstoće dobivaju se Tor-čelici granice velikih izduženja od oko GO, 70 pa i do 100/mm?”. Međutim, normalno su zasada u upotrebi Tor-čelici 40 i 60, tako nazvami prema: postignu tim granicama velikih. izdužemja.

Dosad je predložen. dosta. veliki broj: tipova čelika: ostvarenih deformacijom. na hladmo. Cilj, je bio uvek isti: polazeći od! istog: osmovnog! materijala, postići što veću granicu. velikih izdužemja, ostvariti najbolje moguće prianjanje između betona i armature izborom. pogodme rapavosti površine armature i postići, ulgoliko je moguće, što identičnije ponašanje takve armature i pri pritisnim: i pri; zateznim! naprezamjima.

Predlagana rešenja razlikuju se dosta jedma od drugih. Pored slova tehmičke prirode, kojima su se rukovodili tvorci ovakvih armatura, oni su morali da vode račuma i o ekonomskim uslovima. Među ovima treba navesti kao najimteresantnije i, možda. majodlučnije, sledeće: proizvodiija polazmog materijala: ne treba da bude skupa i po mogućstvu treba da se sastoji u preradi mormlamog Mbetomskog čelika, ili da se bar minimalno razlikuje od normalnog betonskogi. čelika; sama prerađa treba da bude jedmostavna, a izabrami postupak treba da obezbedi da se ul ovim. slučajevima dobije armatura tačno određenih svojstava.

Dosadašnja rešenija su se, uglavnom, kretala. ui sledećem obimu.

Jedmo od prvih rešenja, koje je danas mapušteno, ali ne zato što je rđavo, već što su ga potisnula bolja rešenja, jeste Isteg-čelik Koji se sastojao u lvijanmju dva betonska štapa, jedan oko drugog, do izvesne mere, što je dovodilo do deformisanja uvijanjem, ali i jednovrememo do deformisamja izvlačenjem., pošto sui krajevi šipki wdržami nepomerljivi, tj. mm određenomi oltstojanju jedam od drugog, te je usledi upredamja i nemogućnosti skraćivamja ulkunpne dužine, moralo da dođe do izduživamja. Nezgoda Isteg-čelika bila je iv činjenici da je modul elastičnosti bio različit u slučaju

pritiska i u slučaju zatezanja. tako da su predmosti.

Isteg-čelika mogle biti iskorišćene samo u zategnutim, ali me i pritisnutim: zonama.

Pokušaji da se vrši uvijanje samo jedmog štapa nisu dugo vremena dovelil do bilo kakvih: rezultata koji bi bili praktično osvojeni. Tako je Sigma-čelik, koji je dobijen uvijanjem jedmog štapa, prethodno obeleženog lestvičasto raspoređenim! zarezima, bio nepOoVOljan jer mije imao povećano prianjamje za betom.

Međutim, pristupilo se drugim rešenjima koja: su: imala za cilj da povećaju prianjanje između armature i betona i da se upotrebi čeliki velike čvrstoće, ali se tu mije koristila promena svojstava deformacijom na hladno. Vrlo dobro rešenje te vrste prefstavljao je takozvani Drillwulststahl, koji je Kkrstastog preseka i deformisan mwuvijanjem. ali ovo uvijanje ima za cilj samo davamje oblika koji povećava prilanjanje, ali me i davanje jačine. Pre uwijanmja taj čelik mora da se izvalja na specijalam .oblik, što zahteva posebne valjke, i to za svaku dimenziju koja treba da bude dobivena valjanjem. Sam postupak uvijamja, međutim, vrlo je sličan uobičajenim postupcima, ali je posle uvijanja potrebno obaviti termičiko postupanje radđi otklanjanja. umutarnjih napona, naročito s obzirom. na kkrstasti oblik preseka. — U Amauarici postoji čitav niz oblika armatura koji su nazubljemi, dobivenmi su specijalnim: va– ljanjem i uvel je cilj da se dobije što je moguće veće prianjanje između betona i armature. Povećana čvrstoća ovih štapova postiže se višestrukim. valjanijem. Međutim, sa ovim armafturama može da dođe do drob-

ljenja betona pritiskom u pojedinim, zonama, naročito

alkto su reljefi na štapovima: suviše istaknuti i ako u štapovima: postoje veća, udulbljenja.

U poređenju sa drugim: rešemjima, rešenje ioje rezultira u. Tor-čeliku ima: sledeće dobre strane: polazni materijal dobija se valjanjem ma isti nmačim zao i Dr» proizvodmiji betonskog) čelika, sa razlikom: što se u poslednjem valjanju ostavi izvestam mali razmak izmeGđu valjaka, koji omogućuje da se stvore grebeni na= suiprot jedan drugome i to za sasvimi malu visinu. Visina ovih grebena i njihov oblik definisani su stamdardima. Uvijanjem se postižu povećane granice Velikih izduženja, a sposobnost deformisamja, iako uma= njena u osetmoj meri prema: polaznom materijalu, ipak ima: vrednost koja je sasvim: dovoljna s obzirom na mn= čim, primene za armaturu, f.j. majmanje 8% (izduženje 640), da bi armiramobetonske 'RKonstruikcije imale dovoljnmu sigurmost prema mrelomu. Tako se centričnim. uvijanjem valjanog čelika, kakvoće koja odgovara čeliku 37, ako se uvijanje vrši do setpena 1 10 (h je korak uvijanja a d prečnik štapa) dobije Tor-čelik 40, tj. betonski čelik čija je granica velikih izduženja najmanje 40 ke/mm?, čija je zatezna čvrstoća za oko 10% veća od granice velikih izduženja: i koji ima procemftualmo izdužemje majmanje od! 88%. Polazni mateTijal za to trebalo je da ima granicu velikih izduženja od najmanje 24 kgy/mm?P. Jedma od dobrih strana ovako izrađenih armatura jeste u tome što postoji sigurnost da će se dobiti tačno određena: svojstva i što je svaka šipka samom: obradomi i ispitana. Ako postoje umutra= Šnje šupljime, ili mehuri, ili ddivoplatnost, ili kaliav defekt koji bi smanjivao ukupnu otpornost preseka, na tome se mestu prilikom uvijanja pojavljuju maprezanja koja presek me može da izdrži i, prema. tome, uvijanje pretstavlja jedmovrememo proveru iakvoće svakog komada i to na defekte koji mikojim. drugim

· putem ne mogu da budu otkriveni.

Tor-čelik pored toga ima isti modul elastičmosti pri zatezanju kao i pri pritisku, što pretstavlja vrlo veliko preimućstvo, jer se njegova korisnost pokazuje i u pritisnutim zonama, te i u mjima može da bude ekonomično upotrebljem. .

Povećanje granice velikih izduženja u pomenutoj razmeri ima za posledicu vrlo velike uštede koje se mogu ostvariti primenom: ovih armatura i može se reči da te uštede idu i do 40%, tj. ako običnog betonskogs čelika treba upotrebiti 1000 kg, armiranje sa '"TOorčeliikom dozvoljava da se isti posao svrši sa GOO kg Tor-čelika. Pošto je ovaji čelik, ustvari, izrađen po: lazeći od 600 kg: sirovine koja bi dala normalni betonski čelik, onda se može reći da se sa 600 kg Torčelika može da izradi onoliko armiranobetonskih komstrukcija za koje bi bilo potrebno utrošiti 1000 ks

betonskog čelika. Ili, drugim rečima, svaka tona be-

tonskog čelika pretvorena wu Tor-čelik dozvoljava da se podigne armiranmobetonskih konstrukcija za 60% više sa: istom proizvodnjomi čelika u željezarama. Tu. ustvari, i leži smisao koristi koja se ima od sličnih vrsta čelika. Razume se da je ovaj račun napravljen za idealam slučaj kada se sve noseće armature zamisle zamenjene sa Tor-čelikom, dok bi raspodelne i pomoćne ostale od normalnog ibetonskog, čelika. Međutim, mi praksi to me miože da dođe u potpunosti do izražaja.

Poredi toga treba napomenuti da proizvodnjal Torčelika nije više zaštićena. patentom. da je njegova primena oprobana u velikom broju država Evrope i Amerike, da je godišnja ukupna potrošnja Tor-čelika u svetu! olko 700 do. 800.000 tona i da je njegova primena pored toga veoma interesanina u slučajevimia gde freba ostvariti konstruikcije što mamjih preseka. Izrada je međutim vrlo jednostavna, mije skupa a omogućuje mnogo efikasnije korišćenje materijala uz jednovremeno! mpojeftinjavanjje Monstrukcija. Usvajanje OoVOS rešenja, koje je dobro u svakom pogledu, ipak neće prefistavlljabi smetnju da se docnije, alo se eventualno ukaže i meko bolje rešenje i ono primeni i usvoji i kod nas. - 3

Prof. Ing. Pavle Vasić

(A a. apr. ı wu 6 Aaa e