JUS standardizacija
368
Kod davanja predloga! standarda vodili smo računa i o proizvodnim mogućnostima naših rudnika, kao i o kvalitetnim zahtevima za pojedine vrste vatrostalmih proizvoda.
Radi toga u našem predlogu standarda za jednu određenu sirovinu (kao napr. vatrostalne gline itd.) javlja se više kvaliteta, koji odgova– raju za određenje vatrostalne proizvode.
Vatrostalni proizvodi — podeljeni Su a formovane i zrnaste. Pormovani vatrostalni pro-
izvodi podeljeni su na. vrste i podvrste. Podela
na vrste izvršena je na bazi osnovnih sirovina iz kojih je vatrostalni proizvod dobijen. Pojedine vrste klasificirane su prema izvesnim. karakternim osobinama (kao naprimer šamotni proizvodi). Kod klasifikacije šamotnih proizvoda
. odlučili smo se na podelu prema hemiskom kara-
kteru proizvoda na: šamot kiseo, šamot neutralni i šamot bazni. Smatramo da je ovakva podela podesnija od podele zasnovane na fizičkim osobinama. Kod izrade. predloga standarda za vatrostalne proizvode vođeno je računa o kvalitetu naših sirovina, proizvodnim mogućnostima fabrika i o kvalitetnim zahtevima industrije koja troši vatrostalni materijal. Pošto su meke maše fabrike i izvoznici vatrostalih proizvoda, to je pri izradi predloga uzet u obzir i ovaj momenat.
TI. Skupina — Oblici i mere i dimenzionalni standardi. — Kod razrade ovog predloga prime-
njen je u osnovi princip kao i kod inostranih”
standarda,.i zahtevi su prilično oštri. Kod dimen=zionalnih standarda izrađen je predlog za ograničen broj formata i to, uglavnom, onih koji se najmasovnije upotrebljavaju. Dalja razrada obuhvatiće i druge formate, koji za izvesne delatnosti pretstavljaju masovnu potrošnju (železnica), dok u masi proizvodnje kod fabrika vatrostalmog materijala ne pretstavljaju serisku proizvodnju.
III. Skupina — Uzimanje i obrada uzoraka. — Za uzimšnje uzoraka za vatrostalne sirovine nije načinjen predloE standarda, jer će isti biti obrađen u predlogu standarda za rudarske proizvode. Uzimanje uzoraka za vatrostalne proizvode vršiće se po predlogu koji je sačinjen prema imostranim standardima, našem iskustvu i podacima iz literature. Isto tako, učinjen je predlog i za obradu uzoraka,
IV. Skupina — Hemiska ispitivanja. — Za hemiska ispitivanja predložene su klasične metode, koje se, uglavnom, primenjuju u svim standardima sa kojima smo raspolazali. Sa druge strane vodili smo računa i o opremljenosti naših laboratorija, kao i o kadrovima zaposlenim u laboratorijama. Preporučuje se, da bi u dogledno vreme trebalo osposobljavati laboratorije za brza određivanja, odnosno primenu kolorimetrije, fotometrije i drugih savremenih amalitičkih metoda.
V. Skupina — Fizička ispitivanja. — Predložene metode su uglavnom one koje se danas primenjuju u industriji vatrostalnog materijala. Preporučuje se u interesu proizvođača još šire Tizikalno jspitivanje, koje nije predmet stamdarda (rentgenografija itd.).
VI. Skupina — Uskladištenje, prevoženje i pakovanje. — Pri izradi predloga standarda vođeno je računa o magacinskim prostorima fabrika, transportnim uslovima zemlje, kao i o našim ambalažnim mogućnostima. Zato predloženi stamdard, u odnosu ma inostrane, pretstavlja minimum koji bi obezbedio - vatrostalne proizvode pri ovoj manipulaciji.
Donošenje standarda za vatrostalni mateTijal treba u- prvom redu da osigura kvalitetne proizvode koje traži industrija. S druge strame, treba da rasčisti odnose između potrošača i proizvođača u pogledu zahteva ikvaliteta, kao i jednoobraznih metoda ispitivanja vatrostalnog ma-– terijala kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.
Pri izradi ovih predloga standarda sarađivali su: Inž. Pavle Bugarinović — načelnik tehničkog odeljenja Uprave za investicije N. R. Srbije, Imnž. Milivoje Vitković — šef laboratorije Fabrike šamota Aranđelovac, Inž. Vlado Delari — tehnički direktor Pabrike elektroporce-= lana Aranđelovac, Inž. Rada Delari — šef laboratorije Fabrike elektroporcelana Aranđelovac, Boris Plorjančić — upravnik Čeličane u Željezari Ravne ma Koroškem i Inž. Risto Misita savetnik Savezne komisije za standardizaciju. Kao konzultanti učestvovali su: Inž. Vlastimir Ivković — profesor Tehnološkog fakulteta u Beogradu i Inž. Pavle Pavlović — glavni metalurg Železare [u Smederevu.,
Inž. Pavle Bugarinović
DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA
Predlozi jugoslovenskih stamdarda, objavljeni u ovom broju biltena »Standardizacija«, stavljeni su nš ovaj način na javmnm diskusiju w cilju izmalažemja najpovo!ljnijih rešenja i usvajanja opravdanih primedaba.
Svaki pojedini interesent (organizacija, ustamova, preduzeće i stručnjak) ima na ovaj način mogućnost da alttivno učestvuje u imradi definitivnih jugoslovenskih standarđa stavljamjem: svojih primeđaba, prigovora, maveta i sl.
Ali, đa bi se ova javna diskusija mogla obaviti bez suvišnog odugoviačenja, neophodno je da svaki interesent dostavi svoje primedbe, mišljenja i sl. u roku koji Je naznačen u začelju svakog pojedinog pređ-
loga. Primedbe koje prispeju po isteku toga roka, Savezna, komisija za standardizaciju neće moći da uzice u obzir i neće ih smatrati obaveznim.
Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. treba slmti na adresu: Savezna komisija za standardizaciju. Beograd, Admirala Geprata br. 16 — pošt. fah. 933.
wUkoliko u pojedinim brojevima biltena »Standarđizacija« budu objavljene samo, anotacije pojedini predloga stamdarda., što se čini kad je u pitanju samo manji broj interesemaita, u tom slučaju, interesenti mogu da zahtevaju da im se dostavi ceo tekst predloga kodi
ih intersuje.
STANDARDIZACIJA |
|