JUS standardizacija

— a Oe | _ STANDARDIZACIJA

Dakle, razvoj standardizacije Je neophodan u svakoj zemlji. Zbog toga svaka evropska zemlja ima SVOJ nacionalni zavod ili neku drugu organizaciju koja donosi nacionalne standarde i pomaže primenu međunarodnih standarda u svojoj privredi.

Međutim, naglasio je g. Vjatkin, neke zemlje još se ne koriste u dovoljnoj meri svim mogućnostima svojih zavoda za standardizaciju, koji usled toga moraju da ograničavaju svoju aktivnost s obzirom na nedovoljnu podršku ı finansijsku pomoć. G. Vjatkin je ukazao na takve slabosti radi njihovog otklanjanja, kako bi se kroz pojačanu aktivnost nacionalnog zavoda za standardizaciju doprinelo u većoj meri razvoju privrede svake takve zemlje.

Uspešna masovna proizvodnja može da se sprovodi samo posle stabilizovanja svojstava materijala, poluproizvoda ı gotovih proizvoda. A tad, imajući na umu povećanje proizvodnje i težnju ka međunarodnoj raspodeli rada, postaje Jasno da nije dovoljno da se samo jednostavno Tazvija nacionalna standardizacija. Da bi se postiglo Još veće usavršavanje gotovih proizvoda i da bi se povećao obim međunarodne trgovine, moraju se obraditi jedinstvena sredstva ı metode ispitivanja kao ı mere za ove proizvode na svetskom nivou.

Standardni proizvodi obezbeđuju zamenljivost ı lakše se plasiraju na svetskom. tržištu. Navika upotrebe standardnih proizvoda postala je tako jaka da moramo priznati da stanđardizaciji dugujemo što imamo takve proizvode. Tako npr. električne sijalice. možemo da nabavimo u bilo kojoj zemlji bez ikakve bojazni da li će odgovarati grlima koja imamo i bez obzira odakle potiču. Međutim, nije oduvek bilo tako.

Ipak, ima mnogo drugih problema te vrste za koje Još nije nađeno idejno rešenje, pa je naročito zadatak Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) da smanji broj nerešenih problema koji predstavljaju smetnju za međunarodnu razmenu i neprilike ljudi.

G. Vjatkin je zatim podsetio na istorijat standardizacije, istakavši da je njena važnost prilično davno uočena u mnogim zemljama. Još 1793. godine u Sjedinjenim Američkim Državama industrijalac Whitney organizovao je serijsku proizvodnju pušaka-musketa na bazi zamenljivih delova. Metrički sistem, koji predstavlja standard u oblasti mera, stvoren je za vreme Francuske Revolucije krajem XVIII veka. U Velikoj Britaniji, godina 1841. može se smatrati kao godina početka standardizacije. U stvari, te godine Whitworth je postavio svoj sistem navoja za vijke i navrtke. čime je bila omogućena zamenljivost jednog vijka drugim, jedne navrtke drugom i to nezavisno od mesta porekla. Godine 1873. u Nemačkoj su objavljeni standardi za gvozdeni lim i Žicu. Početkom XVIII veka Petar Veliki uveo je prve standarde za crne metale. Prvi dokumenat sovjetske vlade u oblasti standardizacije bio je ukaz Saveta narodnih komesara Ruske SFSR o uvođenju međunarodnog metričkog sistema tegova ı mera. koji je objavljen 14. septembra 1918. Od tog dana. standardizacija se u SSSR-u razvila u velikoj meri.

Standardizacija je od velike važnosti za međunarodnu trgovinu. U sadašnje vreme, komercijalna razmena industrijskih proizvoda, a naročito mehaničkih instalacija i instrumenata povećava se bez prestanka, pa stoga primena međunarodnih standarda postaje sve potrebnija.

Standardizacija doprinosi, takođe, zaštiti čoveka. Npr. ona ima veliku ulogu u organizovanju sigurnosti na radu ı ona se uveliko koristi kao sredstvo za obezbeđenje najpovoljnijih uslova rada, usled toga što ona postavlja izvesne zahteve u pogledu uslova proizvodnje, karaktera proizvodnih postupaka, kao ı posebnih tehničkih uređaja koji obezbeđuju zaštitu radnika od nezgoda na radu.

Posle toga g. Vjatkin je naveo niz primera konkretne efikasne primene standardizacije u rešavanju problema u velikom broju oblasti ı grana privrede za pojedine sirovine ı proizvode 4. takođe, istakao međunarodne preporuke ISO koje su već donete iz tih područja.

G. VJatkin je podvukao da ISO pomaže “zemljama u razvoju, dajući im mogućnost da se koriste iskustvima drugih zemalja radi ubrzanja razvoja masovne proizvodnje primenom standardizacije.

Osvrnuvši se dalje na metode rada ISO, g. Vjatkin je rekao da članice ISO, tj. nacionalne organizacije za standardizaciju, imaju ista prava ı učestvuju u ISO za opšte dobro, bez obzira na veličinu njihovih zemalja, njihov društveni sistem, njihov ekonomski i industrijski potencijal ı na nivo naučnog, tehničkog ili kulturnog razvitka odgovarajuće zemlje. Na taj način stvorena Je u ISO atmosfera stvarne demokratije, uzajamnog razumevanja i kolektivne odgovornosti u usvojenim odlukama. Osim toga, dobra volja učesnika i rezultati savremenih naučnih, tehničkih ı ekonomskih istraživanja, koja su izvršile članice, olakšavaju obradu i donošenje međunarodnih preporuka. Dovoljno je podsetiti, da stotine uglednih stručnjaka iz raznih oblasti industrije ı trgovine stalno učestvuju u radu ISO ı njegovih tehničkih komiteta. Zahvaljujući njihovom učešću, aktivnost ISO dobija konkretan karakter, pa je ISO postao efikasan organizam za međunarodnu razmenu stručnih i naučnih znanja, pri čemu svako unosi svoje iskustvo a ujedno koristi iskustvo ostalih, a to sve može da se široko koristi za dalji napredak zemalja članica.

Na kraju svog referata g. Vjatkin je izjavio, da u svojstvu predsednika ISO smatra za dužnost da skrene pažnju članicama Evropske ekonomske komisije, da poklone posebnu pažnju problemima standardizacije, koja predstavlja jedno od najmoćnijih sredstava privrednog razvoja svih zemalja ı dopinosi podizanju životnog standarda ljudi.

Rezolucija ECE o standardizaciji

Na bazi referata g. VJatkina i predloga delegacija Ukrajine, Švedske i SAD na svom sastanku 11. maja 1962. Evropska ekonomska komisija (ECE) usvojila je sledeću rezoluciju:

e