JUS standardizacija
SPROVOĐENJE BVROPSKE REZOLUCIJE O STANDARDIZACIJI
U broju 4. ovog bilfena' (za april! 1963) na uvodnom mes!u objavljen je članak pod naslovom »Evropska ekonomska komisija OUN podstiče razvoj standardizacije«, u kom je u kraćim crtama izložen referat predsednika Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) g. 4. Vjatkina (SSSR) sa plenatnog zasedanja EEK prošle godine, na bazi kog je po predlogu delegacija Ukrajine, Švedske i SA4D, Evropska ekonomska komisija donela rezoluciju o standardizaciji koju su usvojile sve zemlje članice EEK.
S obzirom na osobiti značaj koji ova rezolucija može da ima za dalji uspešan ı brži razvoj standardizacije. naročito u manje razvijenim evropskim zemljama, smatramo za potrebno da u daljem tekstu, u kraćim potezima, proanaliziramo rezoluciju i osvrnemo se na mere Za primenu te rezolucije.
Na uvodnom mestu rezolucije EEK konstatuje se kao neosporna činjenica, da razvoj standardizacije u pojedinim zemljama kao i na međunarodnom nivou pomaže razvoj međunarodne razmene, što je jedan od osnovnih zadataka EEK. Ovaj regionalni organ Ujedinjenih nacija za ekonomske probleme došao je do zaključka, da njegova pojedina radna tela, kao što su komiteti, radne grupe i grupe eksperata, mogu da doprinesu izradi i donošenju nacionalnih ı međunarodnih standarda. EEK takođe smatra da radom njenih organa može da se doprinese usvajanju međunarodnih standarda u najvećem broju zemalja, što smatra kao potrebno.
U trećem stavu uvodnog dela konstatovano je da su već uspostavljene sistematske radne veze između organa EEK, s jedne strane, i odgovarajućih organa Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), s druge strane. Ove veze su uspostavljene u cilju daljeg razvoja standardizacije kao važnog sredstva za povećanje obima međunarodne razmene dobara i usluga.
Same odredbe rezolucije sadrže tri tačke i to:
— U prvoj tački ukazuje se na neophodnost da organi EEK pri izradi svojih programa rada uzimaju u obzir svoje učešće u radu koji bi doprineo razvijanju standardizacije kako u zemljama — članicama EEK, tako i razvoju međunarodne standardizacije; dakle, organi EEK će trajno sarađivati na aktivnosti u oblasti standardizacije kao delatnosti koja doprinosi postizanju zadataka i ciljeva ovog regionalnog organa Ujedinjenih nacija za Evropu. -
U cilju sprovođenja u delo ove tačke rezolucije, u dokumentu EEK od 21. januara 1963. kao organa Ekonomsko-socijalnog Saveta OUN navodi se da Je Izvršni sekretar EEK skrenuo pažnju svima organima EEK na prvu tačku rezolucije. Aktivna i široka saradnja već je uspostavljena između ISO ı izvesnog broja komiteta EEK i njihovih radnih grupa.
— U drugoj tački, Evropska ekonomska komisija poziva svog najvišeg funkcionera, tJ. Izvršnog sekretara EEK (sada taj visoki položaj zauzima drug Vladimir Velebit), da nastavi direktnu saradnju sa Međunarodnom organizacijom za standardizaciju (ISO), u kojoj Je ı Jugoslovenski zavod za standardizaciju učlanjen ı to u ime naše zemlje.
U vezi sa drugom tačkom, rezolucije Izvršni sekretar je razaslao tekst rezolucije izvršnim sekretarima ostalih regionalnih organa OUN za ekonomske probleme, a to su: Afrička ekonomska komisija (CEA), Ekonomska komisija za Aziju i Daleki Istok (CEAEO) ı Latinsko-američka ekonomska komisija (CEPAL).
U svojim odgovorima izvršni sekretari ovih komisija su:
— istakli važnost standardizacije za pojedine zemlje ı važnost međunarodne standardizacije za privredni razvoj svojih oblasti;
— ukazali na opravdanost potrebe ulaganja napora i preduzimanja odgovarajućih mera u cilju razvijanja saradnje sa Međunarodnom organizacijom za standardizaciju (ISO);
— istakli razne oblasti u kojima te komisije obrađuju probleme standardizacije, i
— izjavili, da će koristiti ponudu koju im je učinio Izvršni sekretar EEK da im u tom pogledu pruži potrebnu pomoć.
— U trećoj i najvažnijoj tački rezolucije Evropska ekonomska komisija preporučuje vladamačlanicama da potpomognu razvoj standardizacije u svojim zemljama i to na prvom mestu stvaranjem što
povoljnijih uslova za rad nacionalnih ustanova za standardizaciju, kao i na svaki drugi pogodan način. PRVA