JUS standardizacija

Geometrija brušenja noževa « 8%; y 12%; » 60%; » 4", Radijus vrha 0,5 mm, presek noža 20» 20 mm. | | Obično ispitivanje vršimo pri pet različitih opterećenja u granicama 1—10 kg u dve paralelke. Potrošnja čelika je mala i iznosi 2—2,5 m čelika odgovarajuće debljine.

Celokupno ispitivanje sa potrebnim pripremama traje 4 sata, dok jcdno struganje traje samo nekoliko minuta.

Slika 8 — Uređaj za određivanje obradivosti po metodi struganja s konstan nim potisnim pritiskom 5.4. Ocena obradivosti

Opisana metoda ocene obradivosti ima izrazito uporedni značaj. Tehnika izračunavanja indeksa obradivosti vidi se iz sl. 9.

Razlika obradivosti među pojedinim čelicima je u veličini potiskivanja »s« pri datom opterećenju. Indeks obradiyvosti I izražava se razmerom potiskivanja SA poznatog (etalonskog) čelika (A) i potiskivanja Sn nepoznatog čelika (B) pri konstantnim uslovima ispitivanja. Linearna zavisnost između »s« 1 Q omogućava neposredno međusobno upoređivanje uzoraka čelika za automate, koje bi usled različite obrađivosti

trebalo ispitivati sa različitim tegovima. Dakle, moguća je ekstrapolacija podataka da bi se moglo izvesti poređenje pri standardnim uslovima ispitivanja.

Pomak u mm/obr.

Slika 9 — Ocena obradivosti

Iz literature se vidi da postoje zadovoljavajuća linearna poređenja među rezultatima ocene obradivosti čelika po metodi »Struganje s konstantnim potisnim pritiskom«, sa rezultatima ispitivanja obra- y · divosti čelika dugotrajnim proizvodnim metodama, kao i sa rezultatima ispitivanja klasičnim laboratorijskim metodama merenja izdržljivosti reznih noževa.

Takva poređenja su data na slici 10 (podaci iz literature).

Na slici 10-a data su poređenja između ekonomske brzine struganja Va, koja je određena laboratorijskim ispitivanjima merenjem istrošenosti noževa i odgovarajućim indeksom obradivosti, određenim po metodi »Struganje s konstantnim potisnim pritiskom«. Na slici 10-b je dato poređenje između rezultata