JUS standardizacija

84 STANDARDIZACIJA aa ai aaa a a ir a ut ai a i aa O E i O A O eu M LO Li ___L CCC O E a

KAKO DA SE IZBEGNU NESPORAZUMI PRI PISANJU DATUMA.....

U biltenu »Standardizacija« br. 3/ 1970, a rubrici »Informacije ISO« objavljeno je obaveštenje o pokretanju ovoga pitanja u okviru Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO.

Zemlje članice Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), iz celoga sveta, sporazumele su se da se o načinu pisanja datuma donesu standardni propisi. Na taj način će i početnici u administraciji imati udela u suzbijanju nepotrebnih smetnji u međunarodnom sporazumevanju.

A ovo se postiže ....

Primenom univerzalne metođe pisanja datuma u opadajućem ređu u svim pismima i dokumentima. Ovaj propis se odnosi samo na slučajeve primene numeričkog oblika pisanja datuma kod koga, u stvari, može doći do zabune.

Ako se oznaka za mesec piše slovima (čak i u skraćenom obliku) datum se može pisati prema želji npr.: 1. april 1971, april 1. 1971. ili 1971. april 1. Ovde nema dvosmislenosti, te prema tome nije potrebno donositi propis.

Međutim kada Amerikanac piše 4-1-1971 on time označava prvi april, dok bi Englez ili Norvežanin, na primer, smatrali da je reč o četvrtom januaru.

Pošto je ovo pitanje proučio sa svih aspekata, jedan komitet Međunarodne organizacije (ISO) sastavljen od pozvanih stručnjaka, predložio je opadajući red, a preporuka ISO /R 2014 u kojoj je ovo obrađeno usvojena je od strane 25 zemalja članica (Austrija, Belgija, Kanada, Cejlon, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Indija, Italija, Japan, Severna Koreja, Južna Koreja, Holandija, Poljska, Portugalija, Južna Afrika, Španija, Švedska, Švajcarska, Tajland, U.A.R., Velika Britanija, SAD, Jugoslavija); četiri zemlje članice se nisu složile (Čehoslovačka, Irska, Norveška i Irak) a četiri zemlje su se uzdržale od glasanja (Australija, Danska, Novi Zeland i Turska).

Smatra se da opadajući red prikazivanja đatuma ima znatno više prednosti od nedostataka. Treba napomenuti naročito sledeće:

— lakoću sa kojom se datum može prikazati, u celini, kao numerička oznaka u svrstavanju i klasifikaciji (npr. u sistemima osiguranja i zdravstvene zaštite);

— aritmetičke obračune, naročito u pogledu primene u računarima;

— mogućnost đa se ispuni red dodavanjem oznake za čas, minut i sekundu.

Tačnije, ISO preporučuje da kada se datum prikazuje brojkama prvi april 1971. godine piše: 1971.04.01.

Iz tehničkih razloga, kao znak za razmak preporučuje se primena crtice a ne tačke, crte ili razmaka.

Činjenica je da jedan standard ima svrhu tek onda kada je shvaćen i primenjen od strane najširih krugova. Zbog toga

Međunarodna organizacija za standardizaciju sada želi da osigura saradnju onih ljudi iz svih krajeva sveta koji red pretpostavljaju haosu — i koji ne žele da izostave jedan važan datum zbog nesporazuma.

alelaecelejaje s sh 6 656 I OZNAČAVANJU SEDMICA U GODINI BROJKAMA

Drugi dokument, preporuka ISO/R 2015 predviđa usvojeni standard za označavanje sedmica u godini. Kalendarska sedmica je važna jedinica za planiranje i računovodstvo. Za isporuke i slične dokumente umesto datuma često se navođi redni broj neđelje u godini. Kako metode označavanja sedmica u godini brojkama, variraju od zemlje do zemlje, od velikog značaja je za međunarodnu razmenu i planiranje u industriji jednoobrazni sistem označavanja brojkama sedmica.

Kao zaključak, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), preporučuje da se u poslovnim i trgovačkim odnosima, ponedeljak (a ne neđelja) smatra kao prvi dan u sedmici. Preporuka ISO/R 2015 takođe preporučuje da sedmica sadrži sedam dana i đa se sedmica podeljena na dva dela izmenom godina pripoji onoj godini u kojoj ta sedmica ima veći broj dana. Tako, iz praktičnih razloga, prva sedmica godine može početi najranije 29-og decembra a najkasnije 4-og januara.

(Service d' Information 1SO, 2. mart 1971)