JUS standardizacija

S obzirom da se održavanje kvaliteta Jednog, istog proizvoda može obezbediti prema principima više nego jedne politike, dešava se, na primer, da je prema kriterijumu društvenog uređenja, kvalitet jednog proizvoda nezadovoljavajući, a da je na fržištu tražen ı forsiran poslovnom politikom proizvođača, iako odstupa od standarda više nego što je to dopušteno. U takvom slučaju se postavlja problem organizacije održavanje kvaliteta, odnosno zaštite korisnika. |

moguća rešenja

Nekvalitetan proizvod kupac neće da uzme, jer ga prema definiciji kvaliteta ne može da koristi. Ta teorijska postavka ima u praksi veoma široke granice odstupanja. Kupac će ipak da uzme nekvalitetan proizvod, ako nema izbora, ako mu može sam popraviti kvalitet, ako ga može koristiti za alternativne svrhe, ili ako ne može (iz objektivnih ili subjektivnih razloga) da konstatuje nedostatke kvaliteta. Ta varijanta rešenja organizacije održavanja kvaliteta je najjednostavnija, ali ı najnepouzdanija. Ona se, zbog svoje jednostavnosti, često primenjuje (samousluge, komisione prodavnice). Proizvođač je u svakom slučaju zadužen da organizuje obezbeđenje ı održavanje kvaliteta svojih proizvoda. Ali u slučaju prekršaja propisa, on ne može da preduzme sankcije protiv samog sebe. Zato se mora organizovati ı spoljna kontrola

Polazeći od kontrolisanja kvaliteta od strane korisnika, kao od najdecentralizovanije metode, nallazimo na sledeću metodu na putu koji vodi centralizaciji. Brigu o organizaciji održavanja standardizovanih kvaliteta preuzimaju lokalne vlasti. Njima se može poveriti briga o kvalitetima koji nisu opasni po zdravlje i život čoveka ı O proizvodima koji se troše na lokalnom tržištu. Organizacija održavanja takvih kvaliteta može da se poveri samoupravnom ı društvenom dogovaranju. Ti kvaliteti: mogu imati nestalne tolerancije. Odstupanja od standardizovanih kvaliteta za takve proizvode mogu da odobravaju komisije proizvođača uz savete potrošača. Ukoliko kvaliteti takvih proizvoda nisu standardizovani, mogu ih isti forumi propisivati ı menjati.

Za proizvode proizvodne potrošnje, koji su značajni za privredu države, organizacija održavanja kvaliteta mora biti centralizovana na nivou koji je zainteresovan (ili odgovoran) za značaj kvaliteta.

357

Ona se postiže društvenim dogovorima, međusobnim poslovnim ugovorima i članstvom u odgovarajućim interesnim zajednicama (komorama). Za proizvode lične potrošnje, koji mogu ako su nekvalitetni (hrana, lekovi), da budu opasni po zdravlje i život čoveka, organizacija održavanja propisanog kvaliteta mora da bude određena zakonom kao obavezna i sa odgovarajućim sankcijama za nedopuštena odstupanja. Zbog toga, ona mora biti centralistička i jedinstvena za celu državu.

Zbog sve veće međunarodne razmene dobara, sve više se zahteva pridržavanje međunarodnih standarda o kvalitetu. Organizacija održavanja kvaliteta proizvoda namenjenih međunarodnoj razmeni, mora takođe da bude centralistička. Takav centralizam ne znači kršenje samoupravnih prava proizvođača ili njihovih asocijacija, nego znači zaštitu samoupravnih prava države kao celine. Zakon o zaštiti standardizovanih kvaliteta izrađuje se na osnovu naučnih i istraživačkih rezultata, s jedne strane, i na osnovu društvenih normi, s druge strane. On treba da sadrži pored ostalog, inspekcije ı da predvidi sankcije.

Na osnovu zakona sastavljaju se pravilnici, kojima se propisuje kontrola i predviđaju kazne. Pravilnicima se organizaciono reguliše obezbeđenje održavanja standardizovanih kvaliteta za proizvode koji nisu od nacionalnog značaja ı čiji SČ kvalitet može menjati u širim granicama tolerancija. Na osnovu pravilnika sastavljaju se poslovnici, koji pripisuju nadzore i postupke, prvenstveno pri proizvodnji. Oni predstavljaju regulativu sledećeg stepena decentralizacije. Oni se propisuju kako za proizvodnju tako i za manipulisanje i distribuciju proizvoda.

Najzad, na osnovu poslovnika propisuju se uputstva, koja određuju kako se prete uticajni faktori i koja daju odgovarajuće savete.

Uputstva za upotrebu, koja se daju korisniku, moraju da budu sastavni deo onih proizvoda kod kojih, pored dobrog kvaliteta, pogrešno korišćenje može da bude štetno po zdravlje pa ı opasno po život. Takvi su lekovi, električni aparati za domaćinstvo i mnogi proizvodi hemijske industrije. Ovakvi imperativni stavovi obavezuju društvo na odgovarajuće administrativne ustanove. S druge strane oni ukazuju na granice do kojih se može ići sa samoupravnim odlukama pojedinih proizvođača (ili prerađivača) kako bi se obezbedila zaštita socijalističkog karaktera samoupravljanja.