JUS standardizacija

vane Organizacije u skladu s tehničkim propisima i posebnim uslovima projekta.

Zakonom o standarđizaciji ("Službeni

list SFRJ", br. 38/77 i 11/80) atest je definisan kao isprava koju izdaje Savezni zavod za stanđardizaciju ili od njega ovlašćena organizacija, na osnovu izveštaja o ispitivanju proizvođa, kojom se potvrdjuje da je proizvod na propisani način ispitan i da ispunjava propisane uslove i zahteve u pogledu karakteristika kvaliteta. Istim zakonom precizno je odredjeno đa se odredjeni proizvodi mogu podvrgavati obaveznom atestiraniu samo na Osnovu posebnog propisa, kao i uslovi za donošenje takvih propisa i uslovi za ovlašćivanje OUR za atestiranje.

Ovi pođaci sasvim jasno govore da u pogledu vrste, sađržaja i uslova za izdavanje dokumenata kojima se dokazuje kvalitet gradjevinskih materijala i materiJala koji se upotrebljavaju u gradjevinarstvu: - jugoslovenski standarđi i pravilnici o tehničkim normativima iz oblasti gradjevinarstva nisu u skladu sa Zakonom o standarđizaciji, donesenim 1977. qgodine, iako predstavljaju podzakonske akte kojima se razradjuju odredbe tog zakona i kojima se on praktično i sprovodi, - važeći zakoni republika i autonomnih pokrajina koji se odnose na izgradnju objekata medjusobno nisu uskladjeni, i da su u suprotnosti sa Zakonom o standardizaciji.

U takvoj situaciji ne postiže se cili regulisanja -– dokazivanje kvaliteta gradjevinskog materijala koji je propisan iz razloga tehničke i konstrukcione Su= gurnosti objekata, dokumentom izdatim na osnovu ispitivanja materijala.

Uzroke takvog stanja treba tražiti pre svega u sledećem:

1) u ranijem načinu regulisanja ovih pitanja jugoslovenskim propisima i u čestim promenama nadležnosti resora za ova pitanja;

2) u propuštanju da se ovi propisi prilagode izmenama koje su u vreme njihovog važenja nastale u pravnom sistemu; 3) u nedovoljnoj saradnji na tom području Saveznog zavoda za standardizaciju i odgovarajućih republičkih i pokrajinskih organa uprave koji su bili nosioci poslova na izradi tih zakona, i koji ih sprovode, a isto tako vrše nadzor nad primenom saveznih propisa iz oblasti gradjevinarstva (pravilnici o Jugoslovenskim stanđardima i o tehničkim normativima).

266 | ______ — OU O AN O O O aga OU IAW NA L RSKE

vantji mačim negulisanja u pogledu dokumenata kojima se dokazuje kvalitet gradjevinskih materijala 1962. godine bila je donesena Naredba o odredjivanju gradjevinskih materijala za koje se mora pribaviti atest ili koji

se moraju ispitati ("Službeni list SFRJ", br. 15/62), po kojoj su se za izgradnju objekata (investicioni objekti) mogli upotrebljavati cementi, betonski i profilisani čelik, materijal za instalacije, izolacije, metalni elementi za prozore i vrata, prefabrikovani gradjevinski elementi i ostali gradjevinski materijal za koje je postojao obavezni jugoslovenski standard - samo ako su bili snabdeveni atestom.

Tom naredbom je propisano da "... atest treba da se ođnosi na osobine materijala koje su ođ uticaja na stabilnost i trajnost objekta i na specifičnu namenu materijala ili objekta".

Prema ovoj naređbi, jugoslovenskim standardima, propisima o tehničkim normativima ili investiciono-tehničkom dokumentacijom moglo se propisati da se atest odnosi i na druge osobine materijala.

Atest je -— prema toj Naredđbi - mogao izdati institut ili zavod registrovan za ispitivanje odnosnoq materijala,

ili institut pri tehničkom fakultetu

ili tehničkoj školi, a jugoslovenskim standarđom mogle su se predvideti i druge ustanove koje mogu izdavati ateste.

Postupci ispitivanja nisu ovom Maredbom bili propisani, niti je bilo predvidjeno da je ispitivanje ođredđdje -

n ih karakteristika po jednoobraznim postupcima osnova za izdavanje atesta. U praksi su primenjivani postupci ispitivanja propisani jugoslovenskim stanđardima ako su bili propisani, ali to nije predstavljalo čvrstu obavezu izdavaoca atesta. Često su ispitivanja vršena po raznim medjunarodnim i stranim standardđima

(DIN i dr.). Prirodna posledica takvog regulisanja bila jie da su atesti, izdati na osnovu ove Naredbe, medjusobno bili različiti s obzirom na ispitane karakteristike, metode i uslove XSpi EkHvanja, pa kao takvi nisu moqli da budu pouzdani dokumenti. Takvo regulisanje dopuštalo je mogućnost da za jeđan isti proizvod budu izdata dva različita atesta, ili da se atest pribavi od jedne ako se nije mogao pribaviti odđ druge Organizacije. Pomenuta Naredba prestala je da važi na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Osnovnog zakona o izgradnji investicionih objekata, donesenog krajem 1966. gođine (Službeni list SFRJ", br. 52/66), ali praksa i navike stvorene njenom skoro petogodišnjom primenom imaju uticaja čak i na danas važeće propise i njihovo primenjivanje.

U izmenjeni i dopunjeni Osnovni zakon o izgradnji investicionih objekata nisu une-