JUS standardizacija

dokazuje kvalitet koji je propisan standardđima ili pravilnicima o tehničkim normativima, jer su takvi dokumenti odredjeni tim propisima.

Propisivanje dokumenata kojima se dokazuje kvalitet gradjevinskih materijala može imati sleđeće ciljeve:

1. da se tim dokumentima dokazuje da odredjeni materijal ima propisana svojstva i karakteristike kvaliteta s obzirom na konstrukcionu i tehničku sigurnost objekta, kako to - izmedju ostalog - ne bi morao da utvrdjuje izvodjač prilikom nabavke materijala, inspekcija prilikom kontrole gradjenja, a organizacija prilikom tehničkog prijema objekta;

2. da se takvim propisivanjem posredno vrši uticaj na proizvodnju i UVOZ gradjevinskih materijala i materijala koji se koriste u aradjevinarstvu u pogledu svojstava i karakteristika tih materijala, s obzirom na obavezu proizvodjača, odnosno uvoznika da proverava njihovu saobraznost propisanim svojstvima i karakteristikama;

|S]

da se takvim propisivanjem vrši uticaj na investitora i izvodjača s obzirom na obavezu ugradnje materijala odredjenog kvaliteta.

Propisivanje ovih dokumenata može imati za cilj i da se obezbeđi dokumentacija koja služi za utvrdjivanje cene objekta, ili tačnije, dela cene koji proizilazi

iz cene ugradjenog materijala. Sa toa aspekta medjutim ne mogu se donositi propisi o pratećim dokumentima po osnovu Zakona o standardizaciji, jer propisi koji se donose na osnovu tog zakona usmereni su na sigurnost i racionalnost Što proiz=vodi ekonomske posledice, ali ne mogu da rešavaju ekonomska pitanja. Ekonomski ciljevi društva ostvaruju se drugim propisima i merama.

Propisima republika i autonomih pokrajina ođredjeno je da, ako se prilikom tehničkog prijema objekta utvrdi da objekat ima nedostataka, nadležni oraan, na predlog komisije za prijem objekta, može: - odrediti da se nedostaci otklone, ako su nedostaci takve prirode da se mogu otkloniti;

- narediti da se objekat sruši i odstrani ako ima nedostatke koje nije moguće otkloniti, a zbog tih nedostataka objekat ugrožava život i zdravlje ljudi i bezbednost saobraćajnica ili drugih, susednih objekata, ili je zbog tih nedostataka ugrožena sigurnost samog obJekta. S obzirom na napređ istaknuti karakter građjevinskih objekata trebalo bi, u

cilju preventive odđ mogućih velikih

šteta (rušenje objekta, velika opasnost) kao i iz razloga sigurnosti naveđenih u čl. 55. Zakona o stanđarđizaciji, gradjevinske materijale, čiji nedostaci u pogledu kvaliteta mogu dovesti do neotklonjivih nedostataka na objektima do ugrožavanja njegove konstrukcione i tehničke sigurnosti, podvrgnuti obaveznom atestiranju (homologaciji).

Za proizvode, čiji nedostaci u pogledu kvaliteta mogu dovesti samo do otklonjivih nedostataka na objektima, a da pri tome ne ugrožavaju konstrukcionu i tehničku sigurnost istih ne bi trebalo donositi propise o obaveznom atestiranju, pa ni propise u vezi sa dokumentima koji takve materijale obavezno prate u prometu i kojima se dokazuje kvalitet tih materijala, iz sledećih razloga:

- otklonjivi nedostaci ne izazivaju velike materijalne štete niti ugrožavaju sigurnost objekta, a padaju na teret izvodjača;

-– izvodjač je zakonom obavezan đa ugradi materijal odgovarajućeg kvaliteta, pa je u njegovom interesu da pribavi dokaz da je tu obavezu ispunio; radi toga nema potrebe da se administrativnom intervencijom prisiljava da postupi u sopstvenom interesu. Isto tako u interesu je izvodjača da ugovori dokaz o kvalitetu materijala koji nabavlja kako bi se osigurao od troškova otklanjanja nedostataka nastalih usled ugradnje nekvalitetnog materijala koji bi ga mogli teretiti, pa i iz tih razloga niJe opravdana administrativna prinuda kontrole kvaliteta;

– proizvodjač materijala je zakonski obavezan da izvrši kontrolu kvaliteta u pogledu propisanih karakteristika, na propisani način, pod pretnjom sankcija iz Zakona o standardizaciji, pa i on ima neposrednog interesa da obezbedi dokaz o izvršenju te obaveze. Proizvodjač može da izvrši tu kontrolu u SOpstvenoj laboratoriji, a ako ova nije na odgovarajući način opremljena, može takvu kontrolu poveriti drugoj organizaciji. Istovremeno je proizvodjač materijala dužan dđa inspektoru na njegov zahtev stavi na raspolaganje dokumentaciju o izvršenom ispitivanju, odnosno kontroli propisanih karakteristika i svojstava materijala.

Ono što u pogledu ovih materijala treba regulisati, to su metođe koje se primenjuju prilikom ispitivanja pojedinih materijala, ako već nisu propisane, i eventualno obrazac izveštaja o ispitivanju.

Ostaje otvoreno pitanje u vezi sa onim gradjevinskim materijalom čije karakteristike nisu propisane, bilo da je reč

o materijalima koji se već upotrebljavaju u građjevinarstvu ili pak o materijalima koji su novi. Nema mesta propisivati da te materijale treba da prati dokumenat kojim se dokazuje kvalitet,

s obzirom da taj kvalitet nije propisima definisan. Izgleda da se u ovakvim

- ___ 269