JUS standardizacija

tih propisa i danas važe kao republički, odnosno pokrajinski propisi.

U oblasti gradjevinarstva poseban ĐIEO= blem stvara podela nadležnosti, kako horizontalna tako i vertikalna. Pre svega, republike i autonomne pokrajine uredjuju, to jest donose zakone kojima se uredjuje izgradnja objekata, od projek=tovanja do tehničkog prijema objekta, dok federacija uredjuje stanđarđe, tehničke normative i norme kvaliteta za gradjevinske materijale, konstrukcije

i radove, pa je vrlo teško razgraničiti nadležnost po vertikali. Kao primer sličnih teškoća prilikom horizontalnog razgraničenja može poslužiti odredba saveznog Zakona o vazdušnoj ploviđbi ("Službeni list SFRJ", br. 23/78) po kojoj je Savezni komitet za saobraćaj i veze nadležan za donošenje propisa o tehničkim uslovima za projektovanje, gradjenje, rekonstrukciju i opremanje aerodroma. Slična situacija je i u pogledu saobraćajnica i dđrugih objekata niskogradnje. Problem predstavlja i nerazlikovanje propisa iz oblasti gradjevinarstva od propisa koji se primenjuju u gradjevinarstvu, odnosno prilikom gradnje objekata i izvodjenja gradjevinskih radova (elektrotehnički propisi, protivpožarna zaštita i đr.). Ovi problemi imaju širi značaj, ali se ođražavaju i na odredbe

o dokazivanju kvaliteta materijala i radova u svim područjima gradjenja.

Neuskladjenost važećih propisa, Ss Dromenama nastalim u pravnom sistemu, ogleda se u sledećem:

- u regulisanju materije koja nije pbredmet ovlašćenja feđeracije,

- u requlisanju materije koja prelazi granice ovlašćenja datih Zakonom o standardizaciji, direktoru Saveznog zavođa za standardizaciju,

– u regulisanju odnosa koji su redmet regulisanja drugih propisa (na pr. = obligacioni odnosi, odredbe o ugovaranju i ugovornoj kontroli kvaliteta, komercijalni odnosi i dokumenti i sl.),

- U načinu izražavanja koje dopušta mogućnosti različitog tumačenja pojedinih odredaba, ili u davanju mogućnosti u propisu da se ne primenjuje propisana norma već neka druga, iskustvena, jtEdl. y

- u nesagleđavanju ekonomskih posledica (efekata) primene propisanih normi.

Saradnja Savesnog savoda sa standardisaorju s odgovarajućim organima republika i autonmom:th pokrajina

Saradnja izmedju SZS i organa republika

i autonomnih pokrajina pnostoji na relaciji tehničke struke, izmedju radnika

SZS i republičkih/pokrajinskih gradjevinskih inspekcija, fakulteta i instituta, tako da se ta saradnja uglavnom zadržava na raspravljanju tehničkih problema u okviru tehničkih struka.

Pokušaj proširenja te saradnje učinjen je na inicijativu Sekretarijata (sada

268

- Komiteta) za urbanizam i gradjevinarstvo SRH povođom problema nastalih u radu gradjevinske inspekcije upravo u vezi s propisanim dokumentima kojima

se dokazuje kvalitet gradjevinskog materijala. Kontakti koji su tom prilikom (januara 1979. g.) ostvareni dali su priliku za razmenu mišljenja i stvorili Osnove za izvesnu saradnju, koja se manifestovala u formiranju zajedničke radne grupe. Ova radna qrupa je u odredjenom Vremenu izrađila spisak važećih standarđa i pravilnika o tehničkim normativima, kao i njihovih određaba kojima su

propisani različiti dokumenti koji pra-

te gradjevinske materijale u prometu. Time je obavljen veliki deo posla u vezi sa pripremom pođataka koji mocu da posluže kao polazna informacija prilikom izrađe propisa kojima bi se ta pitanja na jedinstveni način regulisala, ako se za to ukaže potreba.

Ova radna grupa imala je istovremeno zadatak da predloži kojoj vrsti ispitivanja treba da buđu podvrmuti pojedini aradjevinski materijali, i da istovremeno predloži one materijale koje treba atestirati, odnosno materijale koje u prometu treba da prati odredjeni dokument kojim se dokazuje kvalitet materijala. Rađna grupa obavila aje i Caj zadatak, s tim što je predložila veliKi broj proizvoda koje bi trebalo atestirati, ne obrazlažući niqde kriteriJume tako izvršenog izbora, a za sve druge materijale predvidela Je bilo uverenje o kvalitetu, bilo izjavu o kvalitetu (deklaraciju) kao poseban dokument. Ni u jednom slučaju nije predložena deklaracija, čiji obavezni sastojak može da bude i izjava o tome da Je materijal na propisani način ispitan prema važećem standardu uz navodjenje broja i datuma izveštaja o ispitivanju, što bi bilo više nego đovoljno kod velikog bro= Ja cgradjevinskih materijala i materijala koji se upotrebljavaju u qradjevinarstvu.

Ciljevi propisa o dokumentima koji prate gradjevrmske matevijale u prometu i upotrebi

Bez obzira na njihovu namenu, gradjevinski objekti su u najvećem broju društvena sredstva velike vrednosti, namenjeni trajnijoj upotrebi, od čije tehničke i konstrukcione sigurnosti zavisi sigurnost prilikom njihove upotrebe, racionalnost ulaganja i dr. Veliki broj tih objekata istovremeno je i odđ posebnog značaja za narodnu odbranu. S obzirom da stabilnost i kvalitet građjevinskih objekata u odredjenoj meri zavisi i od kvaliteta ugradjenog materijala, svim zakonima o izagradnji investicionih objekata je propisana obaveza izvodjača da uqradjuje materijal koji ođgovara stanđardima i tehničkim propisima. Za materijale za koje kvalitet nije propisan stanđardima i tehničkim propisima ovi zakoni zahtevaju da buđu snabdeveni "atestom" odnosno potvrđom o kvalitetu, kojim se utvrdjuje namena i način primene tih materijala.

Zakonima o izgradnji investicionih objekata ne propisuju se dokumenti kojima se

a II IL NL RAJ