JUS standardizacija

uticaj standardizacije na kvalitet privređivanja

Prof, Milorad Ristić, dipl, ing, Aleksandar Jovanović, dipl, ing,

Referat saopštem na IV Jugoslovemskom savetovamju o stamdardizaelji "STANDARDIZACIJA ?80", koje je odpžano.u Samajevu 30. ı 41. oktobra 1980. god.

1. UVOD

Standardizacijom i ostalom tehničkom regulativom je obuhvaćen skup definicija i drugih informacija numeričkog i opisnog karaktera, koji sadrži:

Jedinstvene jeđinice mere fizičkih veličina. Oblike, dimenzije, sastav i ostale osobine (mnogih) predmeta masovne proizvodnje. Dozvoljena odstupanja merljivih veličina od propisanih vrednosti. Definicije i načine utvrdjivanja kompatibilnosti i kvaliteta proizvođa.

Veličine kojima se definišu radna stanja. Kriterijume za definisanje radnih uslova. Kriterijume sigurnosti. Kriterijume i uslove za projektovanje opreme i sistema odredjene pouzdanosti. Kriterijume kvaliteta. Kriterijume za izradu, pogon i održavanje opreme i sistema odredjenog kvaliteta. Kriterijume za izrađu, pogon i održavanje opreme i sistema odredjenog kvaliteta. Opise postupaka za izrađu i merenie. Načine organizacije nadzora, kontrole i zaštite. Postupke evidencije i interpretacije evidentiranih podataka, i sl.

Cilj standardizacije i tehničke regulative je da se putem uvodjenja raznovrsnih ograničenja u proces materijalne proi zvo= dnje:

(1) olakša upravljanje procesom proizvodnje i spreče stihijske pojave;

(2) omogući racionalizacija procesa proizvodnje, tj. postizanje odredjenih društvenih ciljeva uz što manji utrošak sirovina i rađa.

Zato za uvodjenje stanđardizacije, po prirodi stvari, treba da buđu zainteresovani svi učesnici u procesu materijalne proizvodnje. Standardizacija je prema tome delatnost posebnog društvenog značaja.

Standardizacijom se ostvaruju različiti efekti u procesu proizvodnje: kvantitativ-

ni, kvalitativni i ekonomski. Svi oni zahtevaju široki spektar aktivnosti, počevod proizvodnje pojedinačnog objekta, preko po jedinih proizvodnih sistema, sve do ukupnog privredjivanja.

2. KVANTITATIVNI EFEKTI STANDARDIZACIJE

U ovu kategoriju spadaju tri efekta koji su u većoj ili manjoj meri suštinski povezani: smanjivanje asortimana, povećanje brojnosti serije i tipiziranje proizodla. 9.1 Smanjivanje asopntimana proiasvoda

Sa razmahom velikoserijske proizvodnje mašina, (pre svega automobila), zapaženo je da se broj elemenata za spajanje i vezu (zavrtnji, zakivci i sl.) može svesti na ograničen broj vrsta i veličina, kojima mogu da se pokriju praktično sve potrebe mašinske i elektromašinske indus trije.. Naučnom analizom ovog problema došlo se do spektakulamih rezultata i do radjanja tzv. industrijs=ih zomud, koje su ubrzo u pojedinim zemljama prerasle na nivo državne regulative (DIN, GOST), a nešto kasnije počele da dobijaju i medjunarodne dinenzije (ISA, ISO).

Posledice smanjivanja asortimana proizvoda, primenom standardizacije, imalo je dalekosežne posledice i proširilo se na bezbroj oblasti robne proizvodnje.

2.9. Poveđavanje brojnosti serije

Korist od masovne proizvodnje uočena je vrlo rano, još u fazi brzog uspona auto-

490 i a o. MI m === m „Shu TACNO VAN ru: WRIRBANE PIO INIGGGGOWOINOWWWWI ala