JUS standardizacija

"Rađe Končar" ocenio je kao pogodnu Organizacionu formu delovanja kontrole kvaliteta u proizvodnji, kao i da su ciljevi i karakteristike ove forme delovanja samoupravni i da je stoga treba i dalje primenjivati u praksi.

Pored svojih iskustava i saznanja Kolegijum je imao u vidu i iskustva drugih Zze= malja sveta, gde se u poslednje vreme sve više uvode ove radne grupe za kontrolu kvaliteta, od čijih su dostignuća najzapaženija dostignuća u Japanu gde se ova fGr= ma delovanja primenjuje već 20 godina pod nazivom "Quality Control Circles” - Kružoci za kontrolu kvaliteta .

Zaključci koje treba sprovoditi obuhvaćeni su zajedničkim godišnjim planom osnovnih organizacija, radnih zajednica i radnih organizacija SOUR "Rade Končar" - Zagreb za 1981. gođinu u kojem plan razvoja i poboljšanja kvaliteta izmedju ostalog obuhvata i osnivanje "kružoka kvaliteta" u RO Skoplje (cilj, sadržaj, motivisanost, primena, proširivanje na druge RO). Gođišnji plan RO "Rade Končar - aparatna tehnika" Skoolje sadrži ovaj planski zađatak.

Najvažniji principi aktivnosti grupe za kontrolu kvaliteta kao i njeno ime bili bi definisani u zavisnosti ođ dimenzija praktične primene, no za početak je dobila radno ime Sekcija za kontrolu kvaliteta (SkKK). Ona bi obuhvatila manju grupu radnika koji sprovode aktivnosti kontrole kvaliteta volonterski (samoupravnoO, Spon=tano, samostalno i sa voljom) u okviru iste radionice. Ta grupa radnika bi delovala neprekidno i stalno, kao deo aktivnosti kontrole kvaliteta koja se sprovodi u radnoj organizaciji, na unapredjenju sopstvenog rađa, kontroli i unapredjenju kvaliteta u okviru zadataka rađionice, s tim što bi svaki član grupe koristio tehniku kontrole kvaliteta. Jedan od članova grupe bio bi odredjen za rukovodioca aktivnosti SkKK.

Uvodjenje SkKK zavisiće od više faktora i u ovom momentu ne bi se mogla dati preporuka o nekom opštem i utvrdjenom postupku. Medjutim, u početku su svakako potrebni inicijativa i usmeravanje delovanja SkKK kao i vodjenje kontrole po unapred postavljenim opštim principima. Zato je pctrebno da Radnički savet OOUR Gdnosno BO zaduži stručno lice za organizaciju aktivnosti Sekcije za kontrolu kvaliteta.

Zađatak tog organa bi bio da izrađi početna pravila u vezi sa uvodjenjem organizacionih oblika aktivnosti SkKK i bio bi od-

govoran za organizaciju i usmeravanje rada SkKK.

Imajući u vidu da će se aktivnosti Sekcije za kontrolu kvaliteta odđvijati volonterski i samoupravno, u fazi uvodjenja ove delatnosti potrebno bi bilo uključiti i sve samoupravne i političke organizacije.

Uvođjenje Sekcije za kontrolu kvaliteta treba da se odvija u fazama koje bi pos-,

tupno dovele do krajnje fizionomije SkKK.

Naši planovi u vezi sa uvodjenjem aktivnosti Sk·KK realizovali bi se u sledećim fazama:

1. Radnički savet u okviru svoje nađležnosti formira stručni odbor zadužen za aktivnosti SkKK.

2. Odredjivanje odredjenog broja članova SkKK.

3. Sekcije za kontrolu kvaliteta formiraju koorđinaciono telo čiji zađatak treba da zacrta opšte principe i način delovanja.

4. Izrađa samoupravnog akta Sekcije za kontrolu kvaliteta kojim bi se utvrdila pravila delovanja SkKK.

U prethodnom izlaganju dat je prikaz formiranja Sekcije za kontrolu kvaliteta u proizvodnji. Medjutim, ove sekcije se mogu formirati i u drugim područjima rada, u oblasti opštih službi, računovodstveno knjigovodstvenoj službi, kons truktivno-projektnoj itd., ali je proizvodnja uzeta kao primer s obzirom da se tu najčešće ispoljava takva potreba i efekti su najizraženiji.

Uzećemo za primer kvalitet normativnih akata koja se donose u organizacijama udruženog rađa. Postupak za njihovo donošenje se odvija u nekoliko faza ođ kojih su jedne čisto tehničke prirode - priprema predloga, njegovo umnožavanje i slično, a druge se sastoje u organizaciji diskusija i izjašnjavanja prilikom donošenja istih (glasanje). _

Svaku od ovih faza sprovode radnici kojima su to i ređovni radni zađaci a njihovi korisnici su svi radnici u organizaciji udruženog rađa. Nisu retki slučajevi da se izjasnimo i sprovedemo donošenje samoupravnog akta a da se već na početku primene suočimo sa protivrečnostima koje su neretko takvih razmera da je maltene takav akt neupotrebljiv, a ipak se primenjuje. Iz toga proizilazi jasan zaključak da je priprema

i organizacija donošenja sprovedena nekvalitetno, a radnici koji su radili na tom samoupravnom aktu svoju su uslugu naplatili od svojih korisnika (od svih zaposlend) Kao drugi primer navođe se slučajevi da se radnici obraćaju nađležnoj službi u sopstvenoj organizaciji uđruženog rada - računovodstvu, pravnoj službi i slično, radi zadovoljavanja svojih potreba (krediti, pravni savet, pomoć i slično).

Kakvog su kvaliteta te usluge?

.Oni su prinudjeni đa se nekoliko puta obra-

ćaju nadležnim službama a da im se usluga ne učini, no i kađa je ostvare i potvrde, žešsnje i sdičrej debi"ju, nisu metki (S}Hjhlolot jevi da se prilikom upocrebe ustanovi da je potvrda netačna i neupotrebljiva.

U ovakvim slučajevima treba đa se ima u viđu da su korisnici takvih usluga vrlo često radnici čiji se rad vrednuje na OsnOVU postignutog kvaliteta koji je kontrolisan i ođobravan i propisanih normi.

241