JUS standardizacija

Ustvari, u trenutku kada je nered sve više prisutan i kada opasnosti dolaze sve. više do izražaja, standardizacija pruža svetu dvostruku korist: svoja tehnička rešenja i svoj primer za ugleuJ.

Preporuke koje standardizacija, daje, uš-”" tede u vremenu, novcu i ljudstvu koje ona omogućuje, racionalizacija koja se putem standardizacije postiže, pojednostavljenje koje se postiže zahvaljujući njoj, kon= trola koju ona zahteva, garancija koju standardizacija pruža, predstavljaju u ovim teškim vremenima, Jeđan izuzetan i nezamenjiv doprinos u pružanju pomoći privredi zemalja članica u olakšavanju i organizovanju što jednostavnije, brže i sigurnije medjunarodne razmene.

U ovom apsurđnom vremenu u kome se tolika bogatstva gube ili loše koriste, kako ne ceniti disciplinu koja ulaže napor da spase što se spasti može.

Ali poredđ ovih usluga koje medjunarodna standardizacija neprestano pruža narodima i vladama, ona daje takodje svoj izuzetan primer sporazumevanja i saradnje na svim nivoima izmedju predstavnika različitih interesa čak često i suprotnih.

Ona predstavlja forum gde se okupljaju i konačno postižu sporazum ljudi bolje rečeno društvene i stručne kategorije ljudi koje se na drugim terenima suprotstavljaju a nekada su čak u otvorenom sukobu.

Zbog toga, više nego ikada, imamo pravo a i dužnost nam je da upoznamo javno mnjenje sa ulogom i zadatkom medjunarodnih stan<darda. želeo bin da svi oni, koji mi budu učinili čast da pročitaju ovu poruku, osete da im Je lično dat ovaj zadatak.

Želeo bih da oni, bez obzira na svoju funkciju, bila ona i najskromnija, učestvuju u OVOJ neophodnoj propagandi stanđarđizacije, koja treba da izadje iz trađicionalnih tehničkih krugova i koja treba da istakne da je standardizacija neophodna za savremeni život, da je ona faktor reda, uštede i pređuslov za bolje poznavanje stvari i bolje razumevanje medju ljuđima.

Neophodno nam je da imamo uz sebe javno mjenje,

Treba prekinuti sa ezoteričnim' shvatanjem da ie standardizacija normativna disciplina za koju su zainteresovani samo stručnjaci. Pre kraja ovoga veka, svi će morati da budu zainteresovani za nju.

Nadam se da će Svetski dan stanđarđizacije 1981. godine biti proslavljen u većini od 88 zemalja, koje sačinjavaju Medjuna-

rodnu organizaciju za stanđardizaciju ISO, i koje praktično pokrivaju čitavu zemlju.

Tako će se s jednog na drugi kraj sveta dići glasovi da potsete da su standardi

410

neophodni elementi savremene privrede ,koji se tiču egzistencije svakog pojedinca, da nisu prepreke napretku već nasuprot, oni služe i podržavaju napredak, olakšaVaju život, smanjuju troškove, preciziraju izbor, garantuju kvalitet, povećavaju bezbednost, uprošćuju i kođiraju informa-– cije i iznad svega smanjuju nevolje lju=đi. Upravo ovo što je prethodno istaknuto u vezi sa standardđizacijem, im m=re4lažem kao moto temu za naš Svetski dan standardizacije: "Standardizacija u službi čČoveka" IZJAVA GOSPODINA W.A. MCADAMS ea, PREDSEDNIKA MEDJUNARODNE ELEKTROTEHNIČKE KOM IEC POVODOM 12. SVETSKOG DANA STANDARDI ZACIJE, 14. OKTOBRA 1981. GODINE

U Junu 1981. godine, Medjunarodna elektro=tehnička komisija IEC je prešla još jedan stupanj svog razvoja slaveći 75. godišnjicu medjunarodne standardizacije u oblasti elektrotehnike na medjunarodnom nivou. Ona može da bude sama na sebe ponosna ZbOGg VOdeće uloge koju je imala u toku prve tri četvrtine ovog veka i svog doprinosa najfantastičnijem industrijskom razvoju koJeag je svet ikad upoznao: danas su u stvari, bilo da se radi o vasionskim letilicama, telekomunikacijama, mašinama alatkama informatici ili skromnije o aparatima za domaćinstvo; sistemima i elektronskim delovima koji su pouzđani i zamenjivi, svi ti izumi postali čist izvor prihoda.

Neka mi bude,dakle, dozvoljeno da povodom, ovog 12. Svetskog dana standardizacije odam priznanje svima onima koji vode i usmeravaju elektronsku i elektro industriju i da im zahvalim za stalnu podršku koju nam pružaju. OvO priznanje i zahvalnost su upućeni isto tako - možda i pre svega hiljadama naučnika i inženjera koji iz godine u godinu, svojim učešćem u programima standardizacije čine IEC jednim živim organizmom. 1981. godina nam pokazuje đa je Medjunarodna elektrotehnička komisija TEC sačuvala svu svoju vitalnost i dinamičnost koje su neophodne da bi se odgovorilo zahtevima industrijske zajednice u vezi sa medjunarodnim stanđardima. Na primer sprovedena su istraživanja u vrhunskim oblastima takvim kao što su: fotogalvansko pretvaranje sunčeve energije u električnu energiju i telemantika.

1981. godina je isto tako bila u znaku viđnog napretka u izrađi standarda iz oblasti mikroprocesora i optičkih vlakana. U svim oblastima koje obuhvata Medjunarodna elsktrotehnička komisija IEC, potrebno je imnm= tervenisati u prvim etapama tehničkog razvoja kako bi novim proizvodima bilo OmOgućeno da se brzo pojave na tržištu.

Tako je IEC specijalno aktivna u oblasti ma koje su blizu toga da budu predstraže nauke, njen radđ nije ništa manje aktivan u dobro poznatim granama tehnike i to u