JUS standardizacija

informacije o standardizaciji

Razvoj internih standarda u mašinogradnji kao sistema poslovne politike, izvoza i razvoja industrijske kooperacije

Vlađimir Pletkosić, dipl. ing.

Beforat saopčten ma S3emimanu UNIDO za zemije u nazvoju, koji je odpžBan u Arandjelovew, 14. ı 15. septembra 1381. godine

Ekonomski položaj i tehnički nivo na kome se nalaze zemlje u razvoju, pred državne organe standardizacije i rukovodeću struk turu od države do fabrike stavlja ozbiljan zađatak da što pre i što brže razvijaju stanđarđizaciju kao sistem poslovne politike i to na svim nivoima.

Zbog toga je potrebna koordinirana akcija svih zemalja u razvoju kako bi se što pre stvorila osnovna baza za industrijski razvoj čiji je jedan od najbitnijih elemena= ta standardizacija.

Pri tome moramo prvenstveno obezbeđiti veliki broj nacionalnih standarda za sve industrijske grane na kojima želimo da baziramo svoj sopstveni razvoj, koristeći pri tome maksimalno medjunarodne standarde ISO, standarde razvijenih zemalja i dostupna naučna saznanja, pri čemu moramo VOditi računa i o svojim specifičnostima i tehničkim mogućnostima.

Ovi standardi su preduslov za uspešan razvoj fabričke standarđizacije, u daljem izlaganju interne standđarđizacije, koja će svojim rađom, uz punu podršku DOSlOVnog rukovodstva, realizovati politiku standardizacije u fabrici i stvarati sopstvene standarđe za svoje specifične uslove proizvodnje. Organizovanju interne standardizacije moramo posvetiti veliku pažnju, jer je bez nje nemoguće uhvatiti korak sa razvijenim zemljama i uključiti se u medjunarodnu podelu rađa i stvaranic SCVOg ekonomskom poretka, posebno ao se ıma u vicu da se i u industrijski razvijenim zemljama pridaje veliki značaj internoj standđardizaciji, zbog saznanja da intenzivni rad na standarđizaciji u fabrikama pruža ekonomske prednosti i da onaj ko preza da odvoji materijalna sredstva za standardđdizaciju neizbežno mora zaostajati u razvoju.

Ovo se može ilustrovati primerom da, u SR Nemačkoj, ođ ukupne radne snage Zaposlene u fabrikama veličine od 1000 do 45OOO zaposlenih, direktno na poslovima stanđarđizacije rađi O,5 do 1,5% ljudstva. Ako se ima u vidu da uspešna interna standarđizacija obezbedjuje sniženje cene koš-

tanja, povećanje obima proizvodnje, skraćenje pripreme, povećanje proizvodne moći preduzeća uz ubrzani obrt sredstava i poboljšanje organizovanja proizvodnje, jasno je zašto je tako.

U daljem toku izlaganja pokušaćemo da sistematizujemo problematiku interne standardizacije sa ciljem da kolegama koji rađe na istim poslovima olakšamo rad prilikom konkretnog rešavanja ove problematike u svojoj sredini.

l. ZADACI INTERNE STANDARDIZACIJE

Zađaci interne standardizacije se najcelovitije mogu sagledati iz pregleda predmeta i aspekata interne standardizacije u ob-

lasti mašinogradnje koji je dat u tabeli 1.

Iz tabele se jasno sagledava širina polja rada interne standardizacije i kompleksnost zadataka koji se pređ nju postavljaju. Medjutim prilikom detaljnog razmatranja i programiranja zadataka ova uopštena podela se ne može smatrati dovoljnom, već je potrebno njeno dalje raščlanjavanje, sve u zavisnosti od konkretnih potreba u svakoj fabrici.

Na primer: Elementi konstrukcije za pro= izvode se dele na agregate, sklopove, detalje, geometriju. Medjutim agregati i sklopovi mogu biti podeljeni na osnovne

i pomoćne. Detalji mogu biti osnovni, po= moćni i montažni. Elementi đetalja uključuju navoje i ožljebljene spojeve, zupčaste veze, veze klinom i slično. Geometrija obuhvata spoljne i unutrašnje prečnike, dužine, rađijuse, oborene ivice, uglove i drugo. Detaljizacija predmeta i aspekata standardizacije data u tabeli daje potpun spisak zadalaka interne standardizacije. U tabeli je prikazana tematika poslova koja je veoma rasprostranjena u većini fabrika, Što ne znači da nema zađataka interne standardizacije i van prikazanog. U tabeli se jasno uočava i istovetna prob=lematika za različite objekte stanđardđizacije što je poseban pokazatelj koji su osnovni početni zađaci u internoj stanđardizaciji, a koje zadatke možemo rešavati tek po otvaranju potrebnih preduslova u fabrici.

413