Južna Srbija — Vardarska Banovina, str. 102

100

Тама зави... Заурлаше вуци, То Бајазит с Анадолом паде. Црне пољем залајаше ђорде... А кад двије прохујаше хорде — Југовића у крви нестаде...

СВЕТЕ ЖРТВЕ — Љубомир П. Ненадовић —

И преби се сабља бритка, и златна се круна смрви, и сврши се страшна битка, и потону све у крви.

Мртва леже цара оба, лежи барјак до барјака, лежи јунак до јунака, небо озго свод је гроба. Колико је поље равно — нигде живе душе нема, притисла га мртва тела, што падоше овде славно,

И тамна се ноћца спусти, те покровом црним покри и у скуте своје уви сав предео овај пусти. Кроз тишину мртву ову, кроз тишину страшну ову, један топот иде ближе докле насред поља стиже: — јунак један коња јаше; насред поља тужно стаде, око себе гледа јаде, гледа пропаст славе наше: поломљена бојна копља, погажено златно рухо, изломљене људске груди, исечене десне руке. |

Писну јунак као гуја, јуначко му срце пуче па из гласа он јауче: „Авај мене до зла Бога, авај мене несрећнога. Све је, све је овде пало што јуначки живет знало.“

КОСОВКА ДЕВОЈКА — Драгољуб Ј. Филиповић —

Лепа ко сан Равијојле виле, Чедна као звезда са истока, Бледа ко вез покрова од свиле, Сетна као мирис босиока,

С венцем туге испод три увојка