Južna Srbija — Vardarska Banovina, str. 124

122

У сузама овим ми видесмо прошлост,

С њом победе, славе, скора разбојиштва. Ми видесмо тада и садашњост црну, Уцвељене мајке и пуста огњишта.

И на теби тада, каменита стено,

С које зрак слободе земљи нашој сину, Подигосмо спомен животима својим

Са словима: „Ево како Срби гину.

За свој понос горди и огњишта пуста, Са којих тирани све живо одводе,

Ево како гину најбољи хероји

Са осмехом, с песмом на прагу слободе!“

ПОБЕДА — М. Павловић —

Дошао је час да се иде у отаџбину. Сваки има да ради на њеном ослобођењу. Између њега „и завичаја су непроходне планине, страшна непријатељска утврЂења, стотине топова, дубоки ровови, преплети бодљикаве жице, курјачке јаме, оловна и челична киша, отровни гасови....

Првог септембра 1918 у означено време, на целој линији, загрмела је артилерија. Борбу је отпочела ватра из 1270 топова и 1963 митраљеза, а с друге стране је одговорило 1176 топова и 800 митраљеза.

Очевидац овако описује почетак битке:

„Артилериска припрема пешадијског јуриша отпочела је на громовит начин. Из бугарских ровова излетеле су куле од прашине и дима. Мало доцније проговорише и њихови топови. Укрстише се зрна над нашим главама. Фијучу гранате, јече топови! На све стране прашти, стење и руше се земунице као да се планине