Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

|

ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦЕ КУМАНОВСКЕ ОБЛАСТИ; ФИЗИЧКЕ ПРИЛИКЕ; ОРОГРАФИЈА И ХИДРОГРАФИЈА; КОМУНИКАЦИЈА

1. Попожај и границе

На истоку од Окопљанске и Гњиланске Црне Горе (Карадага), између Вардара и границе краљевине Ојч бије, у додиру знамените Моравеко-вардарске долине налази се Прешевеско-кумановска удољина. На јужној страни ове удољине простире се Кумановека Област;

Ова област — кава! — граничи се са истока Кривопаланачком и Кратовеком Области; са запада Скопљанском и Гњиланском ; са севера Прешевском и са југа Штипском и Велешком Области. :

Кумановска Област лежи између Гњиланског Карадага и Овчега Поља, захватајући један део овога поља у својој административној граници; између планина Козјака, Страцинских планинских купа, Рујна и Кукличких планина.

„Оваким евојим положајем и границама, Кумановска Област са три четвртине својега простора улази у Балканско Језгро, а евим својим границама у Централну Област Балканекога Полуострва.

1 Према подели Турске, каза је административна јединица. Вилајет се дели на санџаке; санџак на казе; каза на мудирлуке. Казом управља кајмакам. И оне су велике од прилике колико окрузи у Орбији пи Бугар ској. Ми у овом спису казу зовемо и околином, и ако праву природну околину града Куманова, за разлику од административне околине — каз« — зовемо Ужом Кумановском Околином.