Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ТУ СУ НЛА ОТА РА (РБ ЛИ ЈА 455

њих па наредио да се врата одмах затворе, да не би други који улазио кроз њих, јер ко је био раван њему = Нико!!

Тада је ова црква забележена у Станболу у ћутуку (|) и подарио јој султан Мурат многа села. Тада јој је дао: Матејчу, Отљу, Ваксинце, Старо Нагоричино, Вакв (У СОкопљанској области), К'з-башче и сву ону данашњу Горњу Чаршију у Куманову са Вак веком воденицом.

Видели смо да је у предању становништа ове области сачувано и то да су овом манастиру припадала села Пројевце пи Доброшане. Чак се тим предањима зна да је у селу Доброшану био манастирски · пчеларнић.

Ето тако је постала ова црква, настивља Арнаутин! „Правили неко време наши стари, кад је било вере и бесе а да ли ћемо ми сада да направимо овакав вакв!2“

Исто тако сачувано је предање да је овај манастир притежавао осамнаест само олашскихг села У Окопљанској области па их Турци отели од манастира и пренели на џамије.'!

Тако се о овом манастиру зна по народним предањима и народној машти а из писаних споменика види се толико да ју је зидала царица Јелена. — У Карловачком летопису читамо између осталога и то како је цар Урош подигао цркву Рождества Богородице у Окопљу а мајка његова царица Јелена у Црној Гори више Жеглигова: — „си (Урош) свуда Црвковћ рождњестко Богороднун оу (Скоппо, матн же его оџ уфњмин ме гофњо квише Жеглигова,““- и нема сумње да је летописац мислио на ову цркву, ма да и данашњи дан постоје остатци још три цркве Св. Богородице под Карадагом (Црном Гором више Жеглигова) и тоу селима Думановцу, Белановцу п Лојану.

O подизању ове цркве у истом смислу говори и Бранковићев хронограф; тамо се о томе чита:

831 (Св. Томић. (Скопска Црна Гора стр. 430). 32 5ајатк, Ратаку 61. Стојановић, Записи Ne 5081....