Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

456 JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

„Јутит атпо 6865 Фиретађи јиџетав Отзосћ. Јтретата 28, елтилћ ессћезфат im, honorem, патае Ђеатав biPтв гт Scopia, ejus vero maler aedifreavit ecelesiam in Nigro Monfe, supra Gegligovo.*99

Поред евих оних тешких прилика за српску просвету и културу које су настале по освојењу српских земаља Турцима, у овом је манастиру све до сеобе српекога народа 1690 године било интензивнога живота. — Поред осталога и из записа познатога Владислава Граматика из године 1478, 14795 п других видимо, да је у овоме манастиру и после порабоћења српске државе у оним странама била негована српска књига и да се у њему у опште живело и радило.

0 бегству калуђера из овога манастира и сеоби Срба говори се у УП одељку.

Почетак деветнаестог века затекао је овај манастир опустео а кад је у њему такво етање настало не зна се позитивно; може се с поузданошћу претпостављати да је овај манастир сасвим опустео откако је српско племе у Београдском Пашалуку и другим крајевима покушало да се отме од турскога ропства, Јер и иза тих тешких времена за српеки народ у овим крајевима по сеоби, у овом је манастиру било по којег калуђера који се борио са тешкоћама и пазио да се кандило у овој царској задужбини не угаси. Видели смо да се по причању старих људи још епомињу дечански калуђери којп су код ове цркве боравили и изгинули!

Нешто боља времена пи за ову царску задужбину настала су откако је се хришћански елеменат у граду Куманову почео да дшже и откако су у опште хришћани у Турској нешто више но дотле добили слободе у својој вери и цркви.

Око 1860 године заузму се из Куманова: Стари Иконом Димитрије, поп Ђорчо Војниклија и остали

38 Годишњица И. Чупића књ. ТУ 261. и 8 8: Папред поменути записи Владислава Граматика (Споменик Срп. Краљ, Академије 11).

Rap aan рани керти-уу