Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

466 ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

ексархијски иконом у Куманову. 1866 народ промени поп-Михаила и постави поп-Пауна Стојилковића из Старога Нагоричина. Поп-Паун је остао на овоме месту од 1866 па све до своје смрти, 1891 године, и за то време подигао је манастиру углед у околини и имовно стање, а што је наглавније, сачувао га је од бугарофилске најезде. Што је манастир Забел био вазда луча српске свести у овом крају захвалност припада поп-Пауну и његовим потомцима. Али у колу родољуба који су манастир Забел и читав овај крај штитили од најезде Бугарске пропаганде и Арнаута ипак највише светли име пок. поп-Димитрија сина поп-Паунова бив. пароха старо-нагоричкога и вођа српских устаника 1878 године у Кумановској и Паланачкој Кази.

Пок, поп-Димитрије је умро 1884 године у Солуну затворен у Канли-куле због чувенога српског устанка 1878 године. i

Поп-Пауна је 1891 године наследио унук му поп-Анта Димитријевић кога на велику жалост тамошњих Орба 10-ог Јуна 1893 погоди тане бугарофилско из пушке дивљега Арнаута.

Што има манастир Забел сада имања то је све стечено откако је манастир обновљен. Тефшери о писанији садрже имена свих прилагача и ми ћемо цитирати овде само неколико имена:

1) Трајко, стари кмет из Младога Нагоричина, поклонио њиву у Младом Нагоричину, велику 20 шиника;

2). Станко Пркинац из Младога Нагоричина, поклонио њиву у Младом Нагоричину, велику 20 шиника;

3). Никола Гопчевски поклонио ливаду у Пчињи, и тако даље.

Укупно имање манастирско износи данас преко 300 шиника земље оралије; винограда има од којих бере по 100 товара грожђа; сву шуму око манастира; једну ливаду покрај Сераве и воденицу на Серави.

Покрај ових завештања налази се велики број и оних који су по колико и у новцу дали да се овај манастир обнови.

Манастир Забел светкује Малу Госпођину (5-ог Септембра). Том се приликом стекне овде много света из околних округа те сабор постаје велики. Искупи се у овој шуми до 10.000 Срба оба пола; ори се песма српска; игра се коло српско; причају се приче о славним временима српским и певају се дела српских јунака. Сваке године овога дана остане манастиру по 1500—2000 дин. у готовом новцу, још поред тога и поклони у стварима. Тада сви присутни домаћини завештају манастиру колико ко може: жита, грожђа, воска, вуне, сира, масла и тако даље, а жене и девојке завештају по што год од својих рукотворина: кошуље, чарапе, мараме птд. Осем