Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

kas

ЈУ НЕНА ОТА РА о PE (0 Jay 167

овога дана овај манастир има и преко године добре походње. Долази народ у госте и остаје по неколико дана. Тако исто свраћа се увек овде кад се иде у манастир Пчињски и том приликом остају манастиру такоће добри прилози те би манастир материјално стајао још боље да га много не једу Арнаути из суседних села.

Градишки манасштр. Овај се манастир налази над самим селом Градиштем, на четврт сата на југоистоку од села и под врхом Градиштем. На место данашње цркве Св. Ђорђа постојале су зидине старе цркве истога храма и то се место звало Манастариште. Код овога Манастиришта било је једног кладенца чија је вода важила за лековиту. Ту је воду надгледао, чистио кладенац и код њега се налазио кад би свет долазио о Ђурђеву дне један самозвани поп — Деда: Цветко из села Градишта. Сељани су га у шали звали пошКечо. Овај је старац био и „забележен“ — имао је по шест прстију на ногама и био је необично високог раста. Овај поп Кечо је први почео да бере милостињу за оправљање цркве и манастира. После смрти поп-Кеча овој се води код Манастиришта доселио неки Деда-Војин. Он је био родом из неког села близу Штипа. У Штипску је се област он појавио пре 60 година и почео близу самог града Штипа да чува некакву лековиту воду. Али га штипљани пропудили отуда и он дође овом Манастиришту и ту се настани у некаквој колеби. Овај Деда-Војин је донео нешто пара са собом и приправио једну кућицу на овом месту и почео да опкопава и обрађује цркву. Почне потом и сам да иде по милостињу и почн- да купује стоку и да уређује манастирску економију.

Народ из околних села почне све то више давати прилога за обнављање овога манастира и изабере једнога свештеника из села Алакинца на Овчем Пољу, да поред ДедаВојина ради на обновљењу манастира; то је био поп-Арса Поповић.

За обновљење овога манастира заузели су сеи прваци у Куманову. Они израде у Цариграду ферман да се може подићи црква. Ферман је издат године 1864 и одмах се почела зидати црква и за манастир потребне зграде.

Извод фермана о подизању ове цркве гласи:

„Исћуп-санџаги — митесарифие Мехмет Назиф-пашаја, ве Куманова наибине (касаби) ве мифтисине ве мидирине ве меџлиз-азалар на, — бу емернаме гелдкте билесан' с Градиштаја Уа сахат бир рум-манастир-клисеси вардр агијо Георгиос дерлер хараб олмиш: узунл«к 28 ар. генишл«к 18 ар., јуксекл к 20; ики капу, 22 пенџерлер тамир ве..... из'Н арадилер рум - патриканеси такрирлен. Бенда изн вердм јапмак ичин, бунун ичин сизе билмек ичинв бу фермани

30%