Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

468 JOB. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

вердм 6у клисе(си) ескиден рум-милете максус сизе ве башка милетлери аљакаси ве мазерет јокисе ве мевкиџе бир махзур јокисе ве кимсеје мазарати јокисе, јокарда не јазарас барлар() анлардм зирадеолмасан ве икикатиден ве 22 пенџерлер олмасан борије јапмак ичин кимсе мали бир тараф ндан олмајаџак ве клисеје бир пара бунун ичин олурмајаџак сајиз, ве сак(л)иџак сис бише бир-акси(%) олмаси бу аљамет лсе инанасан с јазарам Џамазидељ — јевељи иптидасани 1281 сеисенден, Султан Абдул Азнс“ “0

Брзо се овај манастир прочуо по целој области и почео је свет из целе области да долази. Народним прилозима, подигнуте су две зграде за становање гостију који у манастир дођу. Сада у манастиру има две куће са по седам одељења за становање и свих других потреба за живот у манастиру. Манастир је убрзо стекао преко 100 шиника ораће земшље, два винограда и нешто стоке.

Поп-Арсу Поповића заменио је у управи манастирској поп-Арса из села Кшања. И један и други поп-Арса били су и учитељи у овом манастиру. Чим је манастир обновљен установљена је и манастирска школа у којој су се деца учила (0 томе види у УП одељку).

Овај је манастир припадао патријаршијској управи све до 1896 године. Дотле је постојала и српска школа у Градишту. Те је године пажња према њему напуштена и ексархијска је управа радила да га отме. С тога је и био затворен све до 1905 године. Те га је године бугарска комитска организација за Овче Поље силом подвргла под ексархијску власт и она га и експлоатише и његовим приходима уцењује становништво околних села, а нарочито Овчега Поља.

Бељаковачки манастир. Овај је манастир по времену свога постанка, најмлађи у овој области. Он спада у атар

. 10 Мехмед Назив-паши, скопском митасарифу; кумановеком кадији п мифтији п члановима окружног суда! Пошто добијете ову наредбу ставља вам се до знања да на 3/: сата од Градишта постоји један грчки манастир звани Св. Ђорђе који је у развалинама: дужина му је 28 аршина, ширина 18, висина 22 аршпна са 22 прозора. Грчка је Патрларшија такрипром (молбом) тражила допуштење да се овај манастир оправи, и ја сам допустио да га оправе и обнове, Зато вам упућујем овај ферман да знате. Овај је манастир од старине припадао Грцима (Ортодоксима) тако да друге народности немају ишкакве везе са њим. Ако (манастир) није у муслиманској махали и' ако друге какве сметње п препреке не постоје, може се оправити као што је горе написано; али не са више од два спрата и 22 прозора. Грађење се не сме спречити нити се новац од кога, наметом, наплаћивати, или сакупљени утајити. О тога да верујете пишем

= |] с

вам 1, Џемави-ул-Евења

1964 тодино. Султан Абдул Азнс.