Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

414 Јов ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

(Козјак, Овче Поље, Славиште, Морава: и од центара Скопље, Велес, Кратово, Ћустендил итд.), а о овој области немамо ни помена. Иначе има момената у историји Повардарја и Поморавља којима се не може позитивно одредити шта је било са овом Кумановском Области. Тако, зна се да је Стефан Немања у рату противу Грка године 1189 допро до Софије и Витоша, а незнамо да ли у то време нису и Козјачке стране припадале уз Витош, као што је бпо случај доцније. За владе краља Уроша, године 1257, Србија је повратила била све земље које је бпо од Византије отео Јован Асен II, али су Грци, користећи се суревњивошћу бугарском и даље задржали под евојом втасти Скопље и Велес и питање је сада шта је у то доба било са овом области. Да ли је она, или да ли нису већи њени делови ишли у Скопље и Велес или је још онда улазила у засебну област Жеглигово о чему немамо писанога помена. А о грчкој граници у овом времену чува се опште предање у народа у овој области о чему ћемо мало ниже више проговорити.

(С тога се историја ове области до доласка Турака види само од краја ХШ до краја ХГУ века, до 1394 године када је у држави Дејановића последњи траг српског државног живота у овим крајевима уништен. Историја се њезина и даље види у историји околних области и читавих предела у саставу Моравске и Вардарске долине и она изгледа овако:

— Од насељених словенских племена на Балканском Полуострву, од Срба и Бугара, први су били Бугари који су почели живети државним животом. Бугари су дакле под царем Симеуном захватили од Византије и земље у којима су живела српска племена. Тада су под Бугарском били и предели Поморавља и Повардарја у које спада п ова област. По паду Симеунова царства кад је у сада званој Маћедонији основано Самуилово Словенско царство ова је област улазила у границе тога царства и у њему је

1 Byzantinische Zeitsehrift I B. 1 59. Mon. Serbica 565.