Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 415

била све до пропасти његове, 1014 године, и те је године поново потпала под Византију.

Из тога периода имамо први писани помен о једном делу Кумановеке Области, о Лозјачким странама. Дар Василије П, године 1020, утврдио је Оридској Архиепископији неке епископије иу тој повељи спомиње се и Козјачка епископија — #05 тоу Косааиоу“. Та је епископија била у данашњем Козјаку и свакако је обухватала сав Козјак и неке крајеве данашње Кривопаланачке области. |

Други важан крај ове области који се рано спомиње у историји јесте Овче Поље.“

Године 1040, за владе Византинаца догодио је се у Повардарју знаменити устанак Петра Дељановића и он је, нема сумње, захватио и ову област.

Из историје се зна да је се жупан Вукан, године 1098, борио с Грцима (Византинцима) у Повардарју и у Поморављу — „ov џибуог дг содтор, #7706 жал тбр олово zoražoBov #01 бјог Восубис (рдаввис флаута поллју те Лешо 266 деу блрелбисиос 282 ТУ 08 жећау олестокфе хооар“.“

По објашњењу Фр. Рачкога, српске чете долазиле су те године до Врања у Поморављу, до Скопља у Повардарју и у Полог испод Шар-планине, и онда није ни ова област остала без удела у тим догађајима.> А за време другога бугарскога царства, за владе Јована Асена П, за време последњега узлета Бугарске, Повардарје и Поморавље са свима другим Српским Земљама до Копаоника поново су Бугари отели од Византинаца и држали све до половине ХШ в. Тек појавом краља Уроша и његова сина краља Стефана Милутина на политичкој позорници Српекога народа на југу, и ова је област са околнима сталио присаједињена Немањића држави — Србији — и остала у

> Byzantinisehe Zejftschrift I Bb. II 52,

3 Стојановић, Записи 26, 72; (Даничић) Рјечник из књимсевниг сташрина српскит, код речи Овче Поље.

+ Annae Comnenac: Hditio teubneriana Volumen II 39,

5 Rad XXXI, crp. 999, 924,