Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА ОТАРА СРБИЈА 495

Онда су 1849 године, кумановци узели за учитеља Денка Кретића из свога места и то је био први учитељ у Куманову из истога места (грађанин). Денко је мало био учитељ и заменио га је опет кумановац Ђорђе Јевановић (Боро Борозан). И Ђорђе је мало био учитељ и за њим је дошао за учитеља Риста Поповић, потоњи кумановески пџоп-Рисшо, родом из села Старога Нагоричина.

Сви до сада побројани учите M. учили су децу по старовремски = манасштирским методом. Учило се из црквених књига: буквара, часловца, псалтира, месецослова и апостола и то само читати а готово никако писати. Писало се, нешто, усправљено, а рачунало се највише напамет. зна се да је било ђака који су по целе кашизме на памет знали; по томе све, по катизмама, и давала награда учитељима. Ко би изучио „свече“(2) тај би достигао врхунац знања.

Учило се 5—" година.

Особита се пажња поклањала знању реда у црквеном појању и богослужењу. Много се полагало на то да уме учитељ лепо да писали; сваки је учитељ био и писалт а ђаци су држали со (брум-хор). Старији ђаци кањерали су, а ко је од њих умео већ да писали тај је био свршени ђак.

0 материјалу у школи није се у оно време ни појма имало. Првих година писало се прстом по песку а из једних истих уџбеника училе су читаве генерације. О табли, креди, сунђеру и другим елементарним школским потребама ки знало ве није; сама маса (сто за учитеља) уведена је тек од шесдесетих година на овамо. А ђаци су скрштених ногу седели на рогожама на земљи без светлости и топлоте. Седело се под капом и без одмора. Чим би дани ократели ђаци би ручак доносили још у јутру кад пођу у школу и тамо би ручавали. За огрев зими сама су деца, редом, доносила од куће ћумур и у школи га распаљивала у мангалима.

Учитељска је плата била 10—12 динара а пела се временом до 24 динара месечно. У прво време плаћали су их дечји родатељи, а доцније су плаћани из