Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

сл o ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

ојачају. Њима није било доста редом, по недељу, с Патријархистима служити у цркви те су наставили борбу за потпуно отимање цркве. — Обијали су ноћу цркву, подметали су за време патријаршијскога реда барут у цркви и служили су се најодвратнијим средствима да сасвим истисну Патријархисте пз цркве; алиу томе нису успели. Политичке прилпшке у Туна-вилајету (данашња Бугарска) и Српско туреки ратови учинили су те је ово цепање у партије рођене браће престало. У току пом. Ратова у овој је области нестало Ексархиста. Дирљив је моменат био кад су кумановске Ексархисте отишле Иконому Димитрију да изјаве своје кајање и да траже опроштај за свој U поступак и цепање од своје рођене браће! Године 1878 ева је осласт дисала једном душом, устала на ору је и свима средствима тражила присаједињење матери Србији,“

У то време није више ни ексархијеког митрополита било у Скопљанској Епархији.

Тек од 1881 године поново су се разбуктале партијске страсти у српскога становништва ове области и од те године па све до доласка ексархијеког митрополита Теодосија у Скопље, 1890 године, Ексархисте су, поред 250 домова у граду, имале у области свега 18 села и то: Младо Нагоричино, Шупљи Камем, Орашац, дубовце, ивиње, Алакинце, Трстених, Сопош, Пчињу, Мургаш, Винце, Колицко и Малино.

Доласком, пак, митрополита Теодосија бачена је у област велика сума новца п навалило се с отварањем школа и у то је време Ексархија јако продрла пи учврстила се у области; тада је Ва а задобила сав Козјак пи све преко Пчиње и Криве Реке; отада датирају њени највећи успеси у овој области.

Да се потпуно учврсти, она је поново развила сву своју моћ да сасвим отме од Патријархиста кумановеку цркву Светога Николу и око те цркве водила је се борба каква се готово ни око које више у Српским Земљама није водила.

57 Устанак Срба у Кумановској и Паланачкој Кави 1878 r.

ДЕДЕ ан