Kako se čita bilans

АЕ

само што разлика у предузећу повлачи за собом и малу разлику у грађењу биланса јер се до сад није пронашло једно опште правило по коме би све установе градиле своје билансе. С тога се не можемо упуштати у даље објашњење појединих ситница у билансу, већ ћемо сад прећи на објашњење појединих састав“ них делова Активе и Пасиве.

1. Непотпуно уплаћене акције. Често се пута дешава, да акције нису потпуно уплаћене и онда пошто се капитал у акцијама мора да јави у потпуној суми — као непроменљив — долази у Пасиву у виду друштвеног дуга, а сума која је уплаћена долази у Активу и сматра се као потраживање н. пр.

(Оснива се акцион. друштво са капиталом од 6. милиона динара и акције су са 50" , уплаћене. Према томе изгледао би биланс

Неуплаћене акције 30.00.000. Каџитал у акцијама 6.000 000 Готовина 3.000.000 7 6.000.000 6.000.000

2. Издавање нових акција. Ако неко друштво због развијеног свог посла налази потребу да увећа и свој капитал у акцијама, тада се издају нове акције и тиме се повишава број првобитних н. пр. од два милиона повиси на три милиона динара. У случају ако ове нове акције немају ничега изузетног од старих акција т. |. да сопственици истих имају исто право, то ће у билансу капитал у акцијама само своју величину променити од 2 на 3 мил. дин,

У случају да би нове акције пак неко првенствено право у поређењу са старим акцијама имале тад се ове воде, за разлику од старих, под именом приоритетне акције. Добра је страна ових акција у томе, што се сопственицима њиховим исплаћује интерес пре но што се сопственицима старих (првобитних) акција дели дивиденда. Друго што се при ликвидацији друштва оне подпуно морају исплатити без обзира да ли ће што за старе акције остати за поделу.

3. Облшације. Редак је случај да друштв) остаје стално при првобитном капиталу већ је често случај да га оно мора позајмљивати од других завода на меницу, хипотеку и т. д. случај са хипотекарним зајмом имамо и у нашем билансу, то је зајам. коме као сигурност служи наше непокретно имање. Али има и других начина на који се може правити зајам а то је по облигацији н, пр. нама треба 1.000.000 дин. и ми издајемо облигације

од.по 1000 1000 комада. Повериоци који нам дају зајам, вајме нам са др и издају Нам у готову 950.000. дин. 4'"ми им мздамо на облигације у врелности од 1,000 000. сто Беме

МУ "ИЈ у јети