Kako se hranimo

16

основно градиво из којега су саграђени молекули беланчевина, као што већ знамо.

У цреву је такође главно место варења масти, скроба и разних шећера. Масти се претварају у своје састојке, а то су глицерин и масне киселине. Ове се спајају са базама (јер цревни садржај је алкалан, док је желудачни кисео) и граде са њима сапуне, праве сапуне, истоветне оним које домаћице (старинске!) добивају кувајући масне отпатке са содом. Скроб се претвара у шећер, у грожђани шећер. Наш обични „шећер (сахароза) и млечни шећер (лактоза) претварају се у мешавине простих шећера.

И тако је крајњи резултат варења беланчевина, масти и глуцида, једна мешавина амино-киселина, глицерина, сапуна и шећера. Ти производи варења су упијани у цреву и из њега прелазе у крвоток; они су у ствари храна нашег организма, а не она јела која уносимо у себе. Ма како различан био наш јеловник, било да је храна животињског или биљног порекла, варењем се све изједначује напоменуту мешавину хемијских једињења.

Какав је смисао варења» Храна коју узимамо има своју индивидуалност, т. |. има одлике оне животиње или биљке која нам је даје. На пример, или је говеђе месо, или је свињоко месо, или је пилеће месо, које нам доноси беланчевине за наше потребе; или су беланчевине пшеничне или које друге биљке. Наш организам пак мера из тих беланчевина градити своје сопствене, и то не само мишиће, месо, већ и крвне беланчевине, и беланчевине својих сокова и свих могућих ткива. Све су те беланчевине различне хемијске јединке, али имају то заједничко што су све изграђене из амино-кисенаина, не увек истих, и то у различним размерама. Као год што се из истог градива, спека и камена могу саградити врло различне зграде, тако су из амино-киселина саграђене различне беланчевине. И као год што морамо претходно какву зграду порушити да бисмо из њеног градива саградили какву другу зграду, тако се варењем молекуларне грађевине руше у своје основно градиво, амино-киселине, и из њих организам гради своје сопствене творевине, по своме плану и стилу своје архитектуре. Исто тако се масти разног порекла, животињског и биљног претварају у масти особене нашем организму, а разни шећери дају онај шећер потребан нашој крви и резерве гликогена. Тај рушилачки рад варења, то одузимање храни њене индивидуалности пре него што ће прећи у крв, објашњава да се можемо хранити врло различном храном, па да ипак наше тело има хемијски састав исте природе. На пример, наши мишићи ће имати исти састав, па били ми вегетаријанци или узимали у изобиљу животињске хране. Исто тако се објашњава чињеница да се две врсте организма, на пример пас и чевек, могу хранити истоветном хра-

а на == = ован оваававаааааитављашн-—= = === ==!