Kako se hranimo

Миће __-___- (а

24

"ничког рада, хемијска енергија, електрична енергија, а енер-

гије нижега реда су топлота и светлост.

Кад се какав облик више енергије претвара у облик ниже енергије, при томе квантитативно није ништа изгубљено, енергија остаје увек у истој количини. Али у погледу каквоће, или у погледу искористљивости, није свеједно да ли располажемо механичком енергијом, коју можемо у целини претворити у све друге сблике енергије, или располажемо одговарајућом топлотом на обичној температури средине, која уопште не може бити извор никаквога рада. У томе слу-

чају, у количини није ништа изгубљено, али це изгубљено

у каквоћи. Прелазећи из вишег облика у нижи, енергија се деграду је.

Ове оснсвне појмове врло је потребно схватити, јер као што ћемо видети, храна уноси у организам хемијску енер-

тију, енергију више врсте, а организам одаје топлоту, енер-

гију ниже врсте. Према томе, живо биће је један деградатор

енергије.

ЈУ. ХЕМИЈСКА ЕНЕРГИЈА

Хемијска енергија је потенцијалан облик енергије, т.|. скривена енергија која се испољава тек у тренутку када се претвара у какав други облик. На пример, ништа не открива у каквоме експлозиву огромну количину хемијске енергије, до онога тренутка када се под утицајем варнице или потреса

та потајна енергија не претвори у механичку и топлотну

енергију. Хемијска енергија има одлике енергије више врсте. Она се лако претвара у све друге облике: у електричној батерији претвара се хемијска енергија у електричну, у топовској цеви претвара се у механичку, исто тако може дати непосредно топлотну и светлосну енергију. Хемијска енергија има изузетно велику важност, она је главни извор на коме црпе енергију наша индустрија: разна горива, угаљ, бензин, петролеум, дрво, садрже огромне резерве хемијске енергије. Оно што је овде за нас најважније јесте да је хемијска енергија једини облик енергије који наш организам може искористити: све животне енергетске појаве потичу од потенцијала хемијске енергије што га храна унсси у организме. | Е

Једна је од важних одлика хемијске енергије што се она лако може сачувати; она се не расплињује као топлота, већ остаје везана за своју подлогу, докле год нарочите прилике њенога ослобођавања нису остварене. Хемијска енергија угља, на пример, вековима је похрањена и не ослобођава се све док се угаљ не запали. Никакве нарочите мерг не треба предузимати да би се сачувала резерва хемијске енергије коју са горивом уносимо у своје домове да би нам