Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

116

кирјањски чувају по сандуцима и у чарапама, и неће да их: употребе на корист целине. Колико има ироније у овим речимакада се проматра тадашње стање земљорадника из садашњице.

Кризи пољопривреде придонеле су још и посебне приликеу којима се налази и развија. Од свих радиности код нас, она је најмање рационализована, уз минимални машински рад, те у већини чами у старој примитивности. Треба се само сетити да има код нас још један милион дрвених плугова — раница,. оних истих каквим су још наши далеки пређи у Бојки орали. Стога је код нас принос са земљишта мали, пољопривредна. производња у главном нерентабилна, што убија потрошачку снагу земље.

Не може се рећи да су се могли предвидети у своје времесви моменти који су у директној вези с настанком ове велике“ кризе, и да се је она могла у целости отклонити и спречити. Али је неоспорно да се је гледала код нас ситуација у пољопривреди све до недавно превећ ружичасто, и да је тек са-

дашњица ко дан јасно показала да је то гледање било нере—

ално. Држава је са своје стране у овом правцу учинила врло мало, управо ни толико да ублажи тешке прилике у које је

запала пољопривреда. Да је било више увиђавности, више ре--

алног гледања па ствари у своје време, могло се је много учинити и спречити, а нарочито су се могле ублажити тешке: последице које ће наступити и које наступају за земљораднике и његову производњу. Ј

Међутим, пуштено је да последице ове кризе наступе у пуној јачини и чине своје разорно дејство на земљорадника,. а преко њега на целокупну народну привреду. Криза је огромних сразмера, па су и њене последице велике. Поред укочености и депресије које су се одразиле у осталим гранама народне привреде, у што се не може улазити у облику овог чланка, треба нарочито истаћи да је пољопривредна криза. донела собом као најтежу последицу велику задуженост земљорадника. Та је задуженост општа појава данас, толико општа,. да може бити и катастрофална.

О овом питању се данас много расправља у јавности. Оцењује се стање у ком се земљорадници налазе, па се идеин дотле да се говори о презадужености сељака. Предлажу се путеви којима треба да се пође да се земљорадници спасу из данашњег тешког положаја, па је у овом правцу скоро опште“ мишљење да је скрајње време да и држава интервенише у овом питању са највише изгледа за добру ликвидацију.

Проблем је од првокласне важности и толико актуелан да о њему треба отворено говорити. За његово најуспешније санирање, потребно је утврдити узроке његова настанка и тачно оценити стање у коме се данас налази. Стога ћемо покушати да питање задужења сељака третирамо у овим правцима и изведемо закључке за његово најбрже ликвидирање. Сматрали смо потребним изнети генезу његова настанка, јер“ оно стоји у директној вези са великом кризом која је настала.