Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

15Е

те помисли. (Он добро смотри као да је пред њим, како = пред њим, Гурчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога. Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи) гоје је она обећавала, кад би, ње ради, остао,.тако д часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, тоузданог породичног живота, с којим је био срастао, а који се био тако навикао, да без њега ни мрднути те би могао. Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења. Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ бала спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки:

Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево. Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме. Ибрахим-беја замоли да причека. Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити. За све градове у деспотовој

држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме. Све житнице је ваљалло напунити житом, све магацине одређеним потребама. Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати. Водоводе тако исто. За сваки град је било одређено која ће га војска и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити. г радове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени. За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба. Људи крепки и за оружје да се сви !наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову. Деспот је Ђу-

2о%

по

н

А о»