Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

156

с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском. После молитве је царица Мара отпустила !в03– деновића. зе

Десетак дана беше прошло од овога разговора.

Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици. Јерини. Смедерево је већ била испунила војска. Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја. У Плочнику беше одређен дан за полазак. Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору. Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење. Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца. Момци с ножезила стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео. Па средини авлије стајао је затрвен сто с водицом у сребрној здели. Поред ње кита босиљкова. У авлији п на пољу доста оседланих коња. Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима н са златним појасом и мачем о бедрима. Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се. Жене и дезојке су трчале тамо овамо за! послом и око госпође Круне. Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор. Очекивао се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену. |

На послетку указа се и отац Калистрат. Чим оддаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.

Војници се сви уредише поскидаше капе и побожно слушаху молитву. Отац Калистрат поче говорити. Он помену деспотску заповест и хришћанску