Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

1062

зна Смедереву разбио, онда би нешто могло бити. Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем. То, синко, није ни"шта. Није он лава уморно, а то би требало, него га је само раздражио. Сад лав седи и смишља како ће се осветити. Кад прође снег и лед, ето њега на ново. "И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко2 Јадан леспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богорзди, на или ће што добити, или неће. Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди. "То је сад пред нама ; то се, на жалост, избећи не може. Игра је заподенута, а јасно 'је као' да, да ће у њој на крају остати јачи султан. Не видиш ли и ти, Којадине,

_тако истог

— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања. — Стари Г возденовић тачно суди, синко, само

„ је претерао. Погрешио је грдно што се одрекао вере

праотачке као један од првих људи у земљи. Како да зга кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драгиг Шта му је то требало.

— Не помињи то, оче! Не мили мн се што сам жив, кад се тога сетим. Ти имаш у свему и свакад право. Али шта ћемо с овим јадним народом > Шта ће год њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска властр

— Е то је оно. Ту је борба, синко! Ту борбу "треба прихватити обадвема рукама; свом снагом. Народу треба чувати веру. Ако му веру не сачувамо, он је пропао! Видиш сам, синко, да му власт и државу

већ сачувати не можемо. Самн смо слаби: западни

хришћани нису ни за што. Ако још народу не сачувамо "веру, све је пропало за навек. : -

— То је све истина као што нас данас ово сунце | греје, али, за Бога, како Кемо сачувати веру кад изгу- | соимо власт и кад изгубимо државу 2