Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

174

ду, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити. Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште. Млад си, и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. Доћи донде, па се вратити! Ко то ради » Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу» Ето зашто сам ја против њих. Турци су од њих, на жалост, много. сложнији, много истрајнији и много доследнији. Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.

— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо. То је имање.

— Шта мислиш, синко2

— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они. Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, п дечанску и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу. Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле. Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове» Ма колико

а буду попустљиви и справедљиви мусломански сул-

тани ш њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни господари. То је јасно. Цркве ће, дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери н попови огрубети и начинити се јадне незналице. Са сиротињом све то само долази. И шта ћемо ондар

— Знам, синко, мислим ја и на то. Али то је иску-