Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

119

ређивао да се битке дају изван градова, јер није имао "војске и за то. Одмах с почетка војевања пошао је био "у Угарску, да види не би ли му се могло помоћи. Али су у Угарској држана само договарања и саветовања. · Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима "и господарима; договарало се и саветозало са владаопима п господарима западне Европе, али узалуд. Ни ло чега се стварног није дошло. ИМ оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало. Папа је "водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, "али ни то није помагало. Европа је патила од једног "великог зла, од претеране децентрализације. Нико још није имао државну војску под једном командом тако "као што су је имали Турци. Европа је имала војску властеоску. Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га · папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаосиц у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом. У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам ве· ликога задатка требало. Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном непо· верењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци (су били несложни и безвољни. У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највеБим несугласицама и крвавим распрама. Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше '30. августа 1454. закључио општи сазез са јсултаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака. У таквом је стању с почетком 1455. била Европа. К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе М., који премину 24. марта 1455. На његово је место, истина, био одмах изабран Бор| џија владика од Валенције, под именом Каликста Ш, | али он борби против Турака није могао да стави на

=