Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

ко право у пуној мери упражњавати. Донесу се звона у Београд, да се подигну, а управитељ вароши Џетар Лазаревић (доц није Цукић) почне правити дрвене козе (почем онда не бијаше још торња), да се звона подигну. Злобни паша, видећи како се Срби у сваком обзиру дижу и развијају, зовне управитеља вароши к себи у град, па му опоро рече: умора рајо! Шта, сте ви наумили « шта обаве вид Цар је вама тружио само мали прст, а ви оћете ц целу руку, а кад би % присвојили, онда би м сво тело зграби-

Јок вала ! Не ћемо тако, звона да ниси лао, јер док трво ваше звоно зазвони и ја будем са мојим Турцима узнемирен, одма, Ћу с топовима порушити не само звонару, ње 20 цркву, двор, па макар св м сва варош стржила, Сад одлази.“ Управитељ Дукић јави све своме господару у Крагујевац и добије од њега одговор, да он свој започети посао продужи, а паши, ако буде непријатно глас звона слушати, нека донде док звона лупају, запуши уши добро, да не чује. Паша зовне опет управитеља к себи и каже му, да ће га дати погубити, ако од тога посла не одустане, а управитељ му онда одговори: „честити ташо! мени је свеједно, гинути, а од тебе, а, од господара Милоша, ал точем ње208 лебац једем “он ми Ј господар, морам % његову заповест слушати,“